Duga Poljana: Bilo dvorsko naselje

Odatle, samo posle višednevne borbe sa smetovima i pešterskim vetrovima.

Dugopoljci ne propuštaju priliku da istaknu da je njihovo mesto starije i od Sjenice i od Novog Pazara.

Postojala je i pre Nemanjića. Naselili su je oni što nisu videli zeleniju i dužu poljanu zaklonjenu od vetrova i bogatu sa izvorima vode.

Nit je selo, nit je varošica. Nešto između.

Mogla bi da bude i jedno i drugo.

To joj, i daleka i bliža, istorija daju za pravo Dugo polje „razvučeno“ asfaltnim putevima jednim krakom ka Sjenici, drugim ka Novom Pazaru, trećim ka Pešterskoj visoravni.

Ima osmogodišnju školu, do pre neki mesec imala je ima Bratstvo-jedinstvo, policijsku stanicu, zdravstvenu ambulantu, benzinsku pumpu, male proizvodne pogone, stovarišta građevinskog materijala, prodavnice, kafanice, kafečajdžinice, zanatske i mesarske radnje.

Sve načičkano na strmom centru. Ali, najpoznatija je po dobrom jagnjećem pečenju.

Pekara kod Šuća bila je glavno svratište autobusa u prolazu.

Ko nije jeo jagnjeće pečenje u toj pekari, u Dugoj Poljani nije ni bio.

Važilo i sad važi. Starog pekara odavno nema.

Ostala su sećanja za prepričavanja o pekari sa nekoliko stolova prekrivenih mušemama, sa naslagama masnoće i aluminijumskim pikslama punim opušaka, sa trakom, što visi sa plafona, zalepljenih muva, pekarevom, nekad belom, keceljom sa različitim escajgom i tanjirima.

Pred jagnjetinom „da prste poližeš“ „padali“ su i najveći čistunci, a od svog nauma odustajali i deklarisani vegeterijanci.

Niko o Dugoj Poljani lepše ne priča i uvek joj se rado vraća, od onih koji su u njoj rođeni.

Sa ponosom i po malo sete, kažu da u njihovom selu nekada nije bilo kuće koja nije imala, bar, jednog člana fakultetski obrazovanog ali i da je njihovo naselje starije od gradova u okruženju.

Ušuškana između Golije i Pešteri, Duga Poljana se pominje još u 13. veku, kada je bila karavanska stanica.

Tada je Uroš I primio dubrovačke poslanike.

Prema predanju, u tom veku ovo selo bilo je privremena prestonica nemanjičke države, imalo je ulogu dvorskog naselja, a njeni stanovnici bili su u službi dvora. Tu su zimovali i letovali kraljevi Dragutin I i Milutin I, njihov otac Uroš I i majka Jelena Anžujska.

U spomen na to vreme još postoji zaselak Goluban. Na tom mestu je kralj Milutin gajio svoje golubove.

Do početka dvadesetih godina prošlog veka, u Dugoj Poljani je postojala kula Manojla Grčića, sina Toma Kantakuzina, arhitekte Smederevske tvrđave i bratanca proklete Jerine.

U Dugoj Poljani svoju vojsku, pred pohode, odmarao je i Zmaj od Bosne.

Odakle god da se usmeri fotoaparat, Duga Poljana se ne da uhvatiti cela.