Duleni (2): Poklon od pčeličke popadije

Pokrenuo je sajt: Dulene-KG/Gledićke planine i osnovao Udruženje „Dulenac“ sa ciljem da oživi zavičajno selo i okolinu.

No, nije bilo lako. Borba sa birokratijom je tek počinjala. Što naš narod kaže, „pukao mu je film“ i rešio je da ne zavisi više ni od koga. Kandidovao se u leto 2017. godine za predsednika saveta Mesne zajednice Dulene i pobedio sa ogromnom većinom.

Još pre toga iza njega su stajali konkretni rezultati. Godinu dana ranije, 2016. godine inspirisao je Dulence da srede seosku školu 100 godina staru koja bila potpuno ruinirana i prokišnjavala.

– Jedna strana je bila gotova da se sruši. Obnovljen je čitav krov a lovci iz sela su sredili unutrašnjost i okrečili, pokazuje on.

Radovi su koštali oko dve i po hiljade evra koje su sami meštani sakupili. Ceo centar oko škole je uređen i sada podseća na park. Prvo je obnovljen školski bunar kome se bila srušila ograda i koji je bio zatrpan i zagađen a iz koga je nekada celo selo uzimalo vodu. Podignut je nov santrač (ograda), otrpan je a voda (pr)očišćena i može ponovo da se pije. Stari crep sa škole iskorišćen za podizanje letnjikovca u dvorištu za koje su Dulenci nabavili ljuljaške, penjalicu i klackalice. Obnovljen je i zvonik, i o njega ponovo okačeno staro zvono iz 1923. godine na kome se i sada vidi natpis „Poklon Dulenima od pčeličke popadije“…

– Do sada su meštani iz sela uložili preko 8.000 evra u njegovu obnovu, sumira Dejan, čija se ambicija i vizija oporavka zavičaja nije na tom zaustavila. Rešio je da turističkim putokazima po selu i okolini uputi putnike namernike na sve lokalne znamenitosti. Kad ljudi dođu da vide gde je šta i šta imaju da pogledaju, pa tako danas iz centra sela strelice tačno pokazuju pravac i daljinu do: vidikovac na Matincu ili Ugari, preliva Dulenske reke, manastira Denkovac, Sarinac, Raletinac i Svetog Dimitrija, odmaralištu na izvoru Studencu, grobu junaka Ota Sepa ili Spomenika palim borcima u Prvom svetskom ratu.

Milenković je kao predsednik saveta MZ inicirao i restauraciju doma, što je bila velika investicija, potom sređivanje samih prostorija Mesne zajednice, prodavnice… a onda je rešio da konačno Dulene „uvede“ u 21. vek.

– Bukvalno su još živeli u dvadesetom jer nisu imali domet za mobilnu telefoniju i internet. Dulenci nisu znali šta je Jutjub, Fejsbuk… a danas „svi svićakaju“, samo „bije“, ističe on.

Dulene nije imalo uličnu rasvetu u više od polovine sela.

– Jedan deo rasvete, oko kilometar i po urađen je još 1981. godine i tu se stalo. Meštani iz Gornje Male sakupili su 2.000 evra i uveli smo ulično svetlo u čitavom selu, osvetlivši još dodatna dva i po kilometra. Bukvalno do zadnje kuće. Od te, 2019. godine uvedena je rasveta i u zaseoku Matinac ka Crnom vrhu, nabraja on, dodajući da je sve urađeno, legalno, sa dozvolom, uz punu „moralnu“ ali ne i materijalnu podršku. Sve su Dulenci sami platili.