Duvan - pretnja razvoju 1Foto: JULIAN STRATENSCHULTE/EPA

Oko šest miliona ljudi svake godine umire zbog korišćenja duvana, a predviđa se da će ova brojka da naraste na više od osam miliona do 2030. godine, ukoliko se preventivne aktivnosti ne intenziviraju.

Kao jedan od odgovora na Agendu održivog razvoja do 2030. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) apeluje da se ubrzaju napori na kontroli duvana, ukazujući da sve države imaju koristi od uspešne kontrole duvanske epidemije.

SZO sa svim svojim članicama i partnerima svakog 31. maja tradicionalno obeležava Svetski dan bez duvana. Ovogodišnji Svetski dana bez duvana obeležen je pod sloganom „Duvan – pretnja razvoju“. Cilj ovako definisane teme jeste da se istakne koliku pretnju po zdravlje i ekonomsko blagostanje građana svih zemalja sveta predstavlja duvanska industrija.

U Agendi održivog razvoja, kontrola duvana se pominje kao najdelotvornije sredstvo da se postigne cilj koji se odnosi na globalno smanjenje za trećinu prevremene smrtnosti od nezaraznih bolesti, što uključuje kardiovaskularne i maligne bolesti, kao i hroničnu opstruktivnu bolest pluća. Osim toga, važno je istaći da kontrola duvana svoje izuzetno značajno mesto ima i u drugim ciljevima Agende.

Jer, osim što dovodi do patnje, bolesti i smrtnog ishoda, upotreba duvana nosilac je i velikog rasta troškova za zdravstvenu zaštitu, dok ugroženo zdravlje pojedinaca i stanovništva u celini, istovremeno dovodi i do smanjenja radne produktivnosti. Ovakva situacija značajno doprinosi porastu već postojećih nejednakosti u zdravlju, što produbljuje i proširuje začarani krug siromaštva, čime se mogućnosti za razvoj pojedinca i čitave zajednice u velikoj meri smanjuju. S tim u vezi, važno je napomenuti da čak oko 80 odsto svih prevremenih smrtnih ishoda nastalih usled konzumiranja duvana nastaje u državama sa niskim i srednjim prihodom, koje se i bez toga suočavaju sa velikim problemima da dostignu svoje razvojne ciljeve.

Pored svega navedenog, važno je istaći još jednu štetnu dimenziju duvana. Naime, sam uzgoj ove biljne kulture, usled korišćenja velike količine pesticida i veštačkih đubriva sa toksičnim svojstvima, ugrožava snabdevanje pijaćom vodom, zagađuje milione hektara obradivog zemljišta i dovodi do posledičnog krčenja šuma. Uz to, ceo proces proizvodnje duvana dovodi do nastanka preko 2 miliona tona čvrstog otpada.

Mere za kontrolu duvana mogu biti izuzetno moćno oružje na putu globalnog razvoja. Njihovim donošenjem i adekvatnom primenom može se prekinuti krug siromaštva i obezbediti podsticaj razvoju održive poljoprivrede, što sve vodi ka ekonomskom rastu i daje značajan doprinos borbi protiv klimatskih promena. Mera kakva je visok porez na duvan direktno doprinosi većem prilivu sredstava za državu, koja dalje mogu biti usmerena na širok spektar razvojnih aktivnosti. Porastom poreza na cigarete u celom svetu za samo jedan američki dolar moglo bi se sakupiti dodatnih 190 milijardi dolara namenjenih programima koji podstiču globalni razvoj ili se usmeravaju, na primer, u univerzalnu zdravstvenu zaštitu. S druge strane, više cene duvanskih proizvoda posredno smanjuju potražnju i broj konzumenata ovih štetnih proizvoda.

Ipak, ne smemo zaboraviti da kontrola duvana nije samo zadatak države – svaki pojedinac može da učestvuje u ovoj borbi i tako da značajan doprinos kreiranju održivog sveta bez duvana. Zato, savet svima:

* Ako to već ne radite, obećajte sebi da nikada nećete koristiti duvan

* Ako ga koristite, prekinite! Potražite pomoć za odvikavanje! Sačuvajte svoje i zdravlje svih onih do kojih vam je stalo, a koje izlažete duvanskom dimu – zdravlje svoje dece, članova porodice, svojih prijatelja i kolega!

* Novac koji trošite na duvan možete upotrebiti za toliko drugih lepih, korisnih i zdravih stvari! Napravite svoju ličnu računicu i počnite da pravite spisak stvari koje bi vas mogle usrećiti mnogo više od cigareta!

* Bilo da ste sadašnji, bivši pušač ili to nikada niste bili, uvek budite snažna podrška i čvrst oslonac svakome ko poželi da se odupre ovoj štetnoj navici! Malim angažovanjem zdravog razuma i solidarnosti, učinite jedno visoko moralno delo!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari