Dva kilometra od civilizacije

Nekoliko meseci slušao sam priče o „raju za dušu i telo“, „Štuki“ – bungalovu somborskog Udruženja sportskih ribolovaca kod Kupusine, nadomak Apatina. Uz poziv sledilo je i objašnjenje da se mora pešačiti oko dva kilometra, ukoliko se ne koristi bicikl ili motocikl, jedina prevozna sredstva koja imaju prohodnost do ribolovačkog bungalova. Polazak je u šest izjutra, da se, koliko je to moguće preteknu vrućine, automobilom se prođe Kupusina, na 12 kilometara od Sombora je prevodnica na Velikom bačkom kanalu. Tu je i parking, odnosno preraspodela prtljaga – svakom ponešto, uglavnom hrana, a deca nose svoje igračke.
Staza većim delom vodi pored kanala, a kroz šumicu u kojoj dominiraju hrastova, jasenova i topolina stabla. Debela hladovina, prijatna šetnja, a „vodič“ po vremenu hoda, saopštava dokle smo stigli. Pada u oči veliki broj otpalih grana, a konstatujemo da bi se sirotinja sa stotinu kvadrata mogla grejati celu zimu. Samo, kako pokupiti i odneti grane, koliko naramaka treba izneti do puta. Što kamperi ne sagore, a ne mogu mnogo, istruliće. Posle pola sata hoda, pređena dva kilometra, na vidiku je bungalov. Sastoji se od dve zgrade, nekoliko pomoćnih objekata, a „najznačajnija“ je nadstrešnica s ložištima za kotliće, mesta za roštilj, tanjiraču. Bungalov je na obali starog toka Dunava, na zatvorenoj vodi, u hladovini hrastova, jasenova i topola.
Ekonom, domar Svetozar Božić, Somborac, odmah pristavlja kafu. Posebnost njegove kafe je, kažu, što svaku kuva na stari način, u malim džezvama, što daje poseban ukus. Za susednim stolom pecaroši se osvežavaju pivom, bilo je „poteza“, ali i nešto ribe. Na naš sto moj domaćin Milan prvo stavlja domaću rakiju, šljivovicu, koju sam peče. Iz „domaće radinosti“ tu je i švargla, kulen, kobasica, obilje, jer je apetit u prirodi mnogo veći. Pivo se već rashlađuje, jer bungalov ima svoju struju, akumulator. Radio tiho svira i ne zaglušuje cvrkut ptica.
Božić nam saopštava da je došlo tridesetak pecaroša, koji će nedeljni dan provesti na vodi, kilometar-dva od bungalova. U dva objekta je 24 kreveta, članovi Udruženja prenoćište plaćaju 100, a gosti – 150 dinara. Čamac mogu da iznajme po ceni od 200 dinara na dan. Nema motora, moraju da se koriste vesla. Tišinu ne sme ništa da narušava. Ovde, naravno, najviše dolaze pecaroši iz Kupusine i Sombora, naročito vikendom u letnjem periodu. Ko se osmeli, a nije ih malo, da dođe zimi čeka ga topla soba, u kaljevim pećima lože se drva. Zaim Mehmedi, zidar iz Sombora, vraća se sa pecanja. Za nekoliko sati provedenih na vodi upecao je šarana od 1,2 kilograma, četiri babuške, teže od dva kilograma, ukupno. I veli da je na ovoj zatvorenoj vodi „pao“ som od 65 kilograma, a ima i većih primeraka šarana, smuđa, štuke, basa, amura. Devetogodišnji Avram i njegove dve drugarice brzo ostavljaju klikere, prelaze na kuglanje. Za granu je zakačen lanac, na njemu kugla, a devet čunjeva treba oboriti slanjem kugle u polukrug, od sebe. Zanimljiva zabava. Na tanjirači, odvojeni tanjir s poljoprivredne sprave, cvrči slanina, pljeskavica, ćevapi… Ostaće i za večeru, a onda siti i odmorni ponovo u civilizaciju, svakodnevnim obavezama. Do sledećeg vikenda.