DW: Kome je žao pacova nakljukanih hemikalijama?

Uverena sam da su u Laboratoriji za farmakologiju i toksikologiju (LPT) kod Hamburga umesto pasa, mačaka i majmuna mučeni pacovi, miševi i ribe, niko od mene ne bi naručio ovaj tekst. Ali tajni snimci pasa rase bigl u kavezima umazanim krvlju ili unezvereni majmuni kojima je fiksiran vrat, smešteni u tesne kaveze, izgleda ne ostavljaju ravnodušnim novinare. O tome moramo da izvestimo. Dakle, najpre pregledam materijal i rasplačem se. Istovremeno sam ljuta. I to ne samo na one koji u laboratoriji ne mare za minimalne standarde u ophođenju sa životinjama. Već i na one koji se zgražavaju nad sudbinom tih životinja, a onda u kantini naruče nirnberške kobasice.

Ko to ovde pati?

A patnja goveda, svinja ili peradi u industrijskim pogonima za uzgoj i proizvodnju mesa jedva da je drukčija od patnje u laboratoriji. Izgleda da zgražavanje nad mučenjem životinja zavisi od toga koje životinje muče.2017. je eksperimentima bilo izloženo milion i po pacova i miševa. Ti podaci se mogu pronaći na sajtu Saveznog ministarstva za ishranu i poljoprivredu. Mali glodari, dakle, čine većinu životinja izloženih eksperimentima. Da li to ikoga interesuje?  U ljudskoj istoriji su pas i mačka unapređeni u članove porodice, a krave i svinje se nisu izdigle iznad sudbine četvoronožne šnicle. A sudbina pacova i miševa je – laboratorija. Mi razlikujemo ljupke, ukusne i korisne životinje. To se zove specizam – diskriminacija vrsta.

Johan Ah, rukovodilac Centra za bioetiku Univerziteta Minster, ima isti utisak kao i ja, da nekim vrstama životinja generalno poklanjamo više saosećanja: „Naravno, to nikako nije opravdano, jer se u svim slučajevima radi o kreaturama sposobnim da osete bol i patnju“, rekao je Ah.

Homo sapiens first!

Ah se kao filozof i bioetičar bavi temeljnim pitanjem da li mi smemo da koristimo životinje za naše potrebe? Koliko daleko smemo pri tome da idemo?To bi trebalo dabude precizirano u Zakonu o zaštiti životinja. U njemu je zapisano da niko ne sme da nanosi bol, patnju ili štetu životinjama bez razumnog razloga. Ostaje pitanje šta je „razumni razlog“?

To niko ne može da pojasni do kraja: „Radi se o takozvanom neodređenom pravnom pojmu, koji se može i mora protumačiti“, kaže Ah. To znači da pravnici od slučaja do slučaja odlučuju šta može da bude opravdan razlog za nasilje nad životinjama. Ah smatra da je takva zakonska formulacija otvorila vrata tretiranju životinja koje nije spojivo sa etičkim principima: „Trenutno tumačenje ‘razumnog razloga’ die ka tome da je skoro svaki ekonomski interes dovoljan kao opravdanje“.

Zakon o zaštiti životinja pokazuje da je čovek principijelno iznad životinje, makar ona bila i umiljata. U krajnjem slučaju, životinja služi čoveku, kao hrana ili objekt naučnog eksperimenta. Ah kaže da nas ovakav sled misli vodi u etičku raspravu o životinjama.

Potpuno besmislena patnja?

Kada se radi o visokim ciljevima nauke, istraživanjima mozga i sistema krvotoka, kao i razvoju lekova, malo ko sumnja u neophodnost eksperimenata u kojima se koriste životinje.A kada je izuzetno važno, onda mogu da nastradaju psi i majmuni. Radi se, na kraju krajeva, o čovekovoj dobrobiti. Johan Ah zastupa jednakost interesa – ljudski i životinjski interesi morali bi se na isti način uzeti u obzir.  Šta to znači? „Prilikom svakog eksperimenta moramo da proverimo da li je on motivisan diskriminacijom vrsta, i to tako što se upitamo da li bismo isti eksperiment sproveli na ljudima i smatrali ga opravdanim“.

Za životinje su eksperimenti uvek patnja, kaže veterinarka Gabi Nojman, koja je portparol udruženja „Lekari protiv testova sa životinjama“ . Uprkos svemu, eksperimenti  uz upotrebu životinja su deo naučnog rada. Čovek je na prvom mestu – Homo sapiens first. Inicijativa „Razumeti eksperimente sa životinjama“  pokušava da obrazloži nužnost ovakvih testova.

Ljudi nisu miševi

Gabi Nojman ne misli tako: „Postoje brojne studije koje dokazuju da je prenošenje rezultata istraživanja sa životinja na čoveka veoma loše“, kaže ona navodeći kao primer razne lekove protiv Alzhajmerove bolesti. Oni deluju na životinje, ali ne i na ljude.Čak je jedno sredstvo ubrzalo tok bolesti.  Udruženje „Lekari protiv eksperimenata sa životinjama“ predlaže alternativne testove. Problem je, naravno, novac. U alternativne metode malo ko ulaže. Gabi Nojman smatra da ni oni koji smatraju da je povlašćeno mesto čoveka u univerzumu božanska privilegija i pravo nemaju razloga da podržavaju eksperimente u kojima se koriste životinje: „Ne razumem, zašto se drže metode koja je nastala u pretprošlom veku“. Gabi Nojman je izgleda istinski zgrožena.