Evo šta dug let radi vašem telu: Koliko putovanje treba da traje da bi se nazvalo dugim i kako da pomognete organizmu?

Dug let avionom  uglavnom nije prijatan.
Nedavni istraživanje kompanije Expedia pokazalo je da je putovanje avionom veliki izvor stresa za većinu Amerikanaca: 55% ispitanika smatra da su letovi stresniji od obavljanja poreza ili odlaska kod zubara.
A nije reč samo o pakovanju, proceduri prijavljivanja ili mogućnosti da prtljag bude izgubljen.
Letenje avionom ostavlja posledice na vaše telo od glave do pete—i što je let duži, to mogu biti dublje te posledice, kaže Džonatan Mekklemens, doktor medicine, profesor na Fakultetu za zdravlje populacije pri Dell Medical School, UT Ostin, lekar za avijaciju i obučeni privatni pilot.

U nastavku, dr Mekklemens i drugi stručnjaci objašnjavaju kako dugotrajna avio-putovanja utiču na vaše telo—i šta da uradite na dugom letu kako bi on bio podnošljiviji, piše Heaalthy.

Šta je dug let?

Dug let obično označava neposredni let koji traje šest sati ili više, prema Evropskoj agenciji za sigurnost u avijaciji. Međutim, kako tehnologija napreduje, pojavila se nova kategorizacija: ultra-dugi letovi. Neke agencije ultra-duge letove definišu kao neposredne letove koji traju najmanje 12 sati, dok drugi podižu taj vremenski okvir na najmanje 16 sati.

Trenutno, najduži let na svetu obavlja Singapore Airlines, koji leti između Njujorka i Singapura za 18 sati i 50 minuta. Australijska aviokompanija Qantas planira da postavi još viši standard—njeni letovi „Project Sunrise“, koji će krenuti iz Sidneja 2026. godine, trajaće do 22 sata. To znači da će putnici moći da vide izlazak sunca dva puta tokom putovanja.

Iako stručnjaci iz avijacije ovih aviokompanija sprovedu rigorozna testiranja kako bi osigurali sigurnost putnika, dugotrajni i ultra-dugotrajni letovi ipak mogu imati različite fiziološke efekte.

Šta dug let radi vašem telu?

Kako dug let utiče na vaše telo?

„Visina će imati uticaj na vaše telo“, kaže dr Mekklemens. Međutim, on objašnjava da nema razlike između okruženja u avionu kada putujete nekoliko sati ili 16 sati.
„Većina aviokompanija leti između 9.144 i 12.192 metra“, kaže on, „Ali svi komercijalni avioni su pod pritiskom na 2.438 metara.“ Da biste to stavili u kontekst, postoje oblasti u Koloradu na visini od 2.134 metra, a „oko 40% ljudi će doživeti neki oblik bolesti zbog visine, zavisno od dužine boravka na toj visini“, objašnjava.

Dakle, efekti visine na vaše telo u kabini aviona mogu zavisiti od toga koliko se udobno osećate na visini uopšte—i, isto tako, koliko dugo traje vaš let.

Ipak, visina je samo jedan od načina na koji dugi letovi mogu uticati na vas fiziološki.

Možete dehidrirati

„Avionom redovno cirkuliše novi, svež vazduh, ali zbog niže vlažnosti na visini, vazduh je obično mnogo suvlji nego ono na šta ste navikli na nivou mora“, objašnjava dr Mekklemens „Kao putnik, možete se osećati dehidrirano.“ Čak i blaga dehidracija može izazvati tupu glavobolju, a pošto dehidracija smanjuje protok krvi, možete se osećati umorno, aa mođe da se javi i vrtoglavica.

Njegov prvi savet: Preskočite pivo, koktel ili kafu tokom leta. „Alkohol i kofein će vas još više dehidrirati, što povećava nelagodnost.“ Uverite se da pijete dovoljno vode pre i tokom leta, savetuje on. „Zato ćete videti stjuardese koje dolaze sa vodom“, objašnjava. „Vaši prijatelji na tim dugim letovima su stjuardese. One su obučene da osiguraju da unosite pravu količinu tečnosti, pravilnu ishranu i daju vam odgovarajuće savete da se ljudi ustanu i prošetaju.“

Vaša koža može biti osetljivija

„Dugi letovi mogu imati nekoliko negativnih efekata na kožu“, kaže dr Poja Rambhia, dermatolog sa sertifikatom i stručnjak za dermatologiju u Njujorku. Ona objašnjava da niska vlažnost u kabinama aviona isušuje vašu kožu, ometajući njen prirodni zaštitni sloj.
„Ova smetnja može dovesti do povećane osetljivosti kože i pogoršati postojeće probleme poput ekcema, rozacee ili akni.“

„Sedenje duže vreme i poremećen san dodatno umanjuju izgled kože smanjujući protok krvi i usporavajući regeneraciju ćelija“, dodaje ona. A—posebno ako sedite pored prozora—izloženi ste štetnim UV zracima koji su jači na visini nego kada ste na tlu.

Kako biste pripremili svoju kožu protiv iritacija tokom leta, ona preporučuje upotrebu:

Hidratantnog seruma sa sastojcima poput hijaluronske kiseline, koji pomaže da zadrži vlagu.
Bogatog hidratantnog krema koji stvara zaštitnu barijeru protiv suhog vazduha u kabini.
Širokospektralnog zaštitnog faktora (SPF).

„Tokom leta, održavajte kožu hidriranom primenom nemasnog hidratantnog sredstva ili prskanjem hidratantnim sprejom svaka dva sata kako biste suprotstavili suvom vazduhu u kabini“, savetuje ona.

Vaše noge mogu oteći

Jedan od glavnih problema sa dugim letovima je duže sedenje, jer to može dovesti do nakupljanja tečnosti u donjim nogama, kaže dr Šin Dejvis , sportski lekar sa Tufts Medical Center. Za mnoge ljude, ova otečenost—nazvana zavisnom edemom—je neprijatna, ali bezopasna. Međutim, postoje i opasnosti od letenja sa otečenim nogama, posebno za ljude sa bilo kojim osnovnim kardiovaskularnim problemima. „Otečenost može izazvati bol, ali ponekad ozbiljnija posledica tokom leta može biti duboka venska tromboza (DVT), odnosno krvni ugrušak.“

Simptomi krvnog ugruška uključuju bol u mišićima, oticanje, crvenilo i poteškoće sa disanjem.