Džinovski hrast kod Bele Palanke nema deblo, ali lista

Hrast sa prilaznog puta izleda poput svakog drugog drveta, međutim, sa suprotne strane, na dnu stabla vidi se ogromna rupa, a ulaskom u nju umesto debla vidi se nebo.

Biolog Zavoda za zaštitu prirode Dragana Nedeljković kazala je za agenciju Beta da se po toj svojoj osobini hrast u Divljani razlikuje od svih drugih hrastova u Srbiji, a njih je pod različitim vrstama zaštite ukupno 64.

„Jedan broj stabala ima šupljine u svom stablu. Međutim, smatra se da ovo stablo u selu Divljana ima najveću šupljinu jer kako kaže lokalno stanovništvo unutra može da se smesti čak izmedju osam i deset odraslih ljudi“, izjavila je Nedeljković.

Stanovnici Divljane sigurni su da je njihov zavetni hrast star 800 do 900 godina, a ima i onih koji veruju da su ga pre 1.000 godina zasadili podanici makedonskog cara Samuila.

Stručnjaci procenjuju da je ovo džinovsko drvo staro izmedju 400 i 500 godina.

„Što se tiče starosti, ona se na žalost ne može precizno da utvrdi u ovom slučaju zato što što stablo ima veliku šupljinu i nedovoljno zdravog kambijuma, pa se standardne metode koje se koriste u šumarstvu ne mogu primeniti“, objasnila je Nedeljković.

Obim stabla hrasta u Divljani je 6,35 metara, a njegov prečnik iznosi dva metra. Stručnjaci smatraju da opstaje zahvaljujući dobrom i velikom korenovom sistemu.

„S obzirom da lokalno stanovništvo pamti ovo stablo u poslednjih 100 godina, a poneke priče govore i u poslednjih 200 godina u ovakvom stanju kakvo je i danas, smatramo da i u budućnosti ovo stablo može da opstane, mada generalno stabla hrasta dostižu do 600, odnosno 700 godina i to je njihov vrhunac“, rekla je Nedeljković.

Pretpostavlja se da je šupljina u stablu hrasta nastala prilikom požara ili još verovatnije prilikom pokušaja meštana da pronadju blago koje je navodno zakopano u njegovom korenu.

Hrast je od 1984. godine zaštićen kao spomenik prirode botaničkog karaktera i svrstano je u treću kategoriju zaštite, odnosno smatra se prirodnim dobrom od lokalnog značaja.