Džordž Vašington: Ljudska sreća i moralna dužnost su neraskidivo povezani

Prvi predsednik SAD Džordž Vašington rođen je Virdžiniji 22. februara 1731. godine u plemićkoj porodici. Nakon očeve smrti odlazi na školovanje kod anglikanskog sveštenika u Frederiksburg.

Naslediće imanje od starijeg brata Lorensa koji će umreti od tuberkuloze 1752. godine, nedugo nakon očeve smrti.

Prvi ratni sukobi i Američka revolucija

Pre nego što je izbio Sedmogodišnji rat, Vašington je uključen u Francusko-Britanski okršaj od samog početka 1754. godine. On 1755. godine postaje pomoćnik britanskog generala Edvarda Bradoka, vođe kobne Bradokove ekspedicije.

Bradok je trebalo da sa jakim snagama britanske vojske protera Francuze iz Ohaja. Prvi cilj bio je osvajanje Fort Dukejna. Na početku ekspedicije Vašington se razboleo. Preporučio je Bradoku da vojsku podeli u dve divizije.

U bici kod Monongahela, Bradok je smrtno ranjen. Britanci su se povukli u neredu. Vašington je pokazao veliku hrabrost i izdržljivost u bici kada je, uprkos bolesti, ispod njega stradalo dva konja, a kaput mu je bio probijen sa četiri metka.

„Časna je svaka dužnost, gde čovek može da služi otadžbini“

Ubrzo su Džordž Vašington i ostali zemljoposednici postali nezadovoljni načinom na koji su se njihovi vladari, Britanci, ophodili prema njima. Počeli su da se raspravljaju sa njima i zahtevaju svoja prava. Kada su Britanci odbili, zemljoposednici su odlučili za rat. Džordž Vašington nije imao lak zadatak. Imao je armiju sačinjenu od farmera koja je trebalo da se bori protiv obučenih britanskih vojnika. Uprkos tome, uspevao je da održi svoju vojsku na okupu.

Maja 1775. godine, Džordž Vašington je postavljen za vrhovnog komandanta Kontinentalne armije.

Avgusta 1776. godine britanski general Vilijam Hau je pokrenuo veliku pomorsku i kopnenu ofanzivu sa namerom da osvoji Njujork. Kontinentalna vojska Vašingtona, po prvi put kao vojska nezavisnih SAD, sukobila se sa Britancima u bici kod Long Ajlenda, najvećoj bici u početnoj fazi rata.

Vašington je primoran na povlačenje preko Ist Rivera. Budućnost Kontinentalne armije bila je neizvesna zbog niza poraza.

Vašington je prešao 25. decembra Delaver kojim su plovile sante, a 26. decembra napao u Trentonu tri britanska puka.  Pobedi kod Trentona usledila je nova pobeda kod Prinstona.

Nakon šest godina, zahvaljujući Vašingtonu, Kontinentala armija je odnela pobedu nad Britancima. Britanska armija se predala 17. oktobra 1781. godine.

Prvi predsednik SAD

Džordž Vašington je jednoglasno izbabran za predsednika 30. aprila 1789. godine.

Džordž Vašington je napustio mesto predsednika nakon osam godina. Smatrao je da predsednik ne treba da vlada predugo i postane suviše ohol.

Tih godina rada se jedna od misli kojom se vodio čitavog života: „Ljudska sreća i moralna dužnost su neraskidivo povezani“.

Tokom perioda svog vođstva, Vašington je započeo predsedničke tradicije koje se i danas poštuju u Americi.

Napisao je vodič kojim je želeo da olakša sastavljanje Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Osnovao je prvi predsednički kabinet u kom su se nalazili i njegovi prijatelji Tomas Džeferson i Aleksandar Hamilton. 

Preminuo je 14. decembra 1799. godine.