Edinburg: Drevnost, brda i more

„Sažetak Škotske“ i jedan od najlepših gradova Evrope je izazovan i početkom aprila. Novim dabldekerima i tramvajem se sa aerodroma prebacujemo do smeštaja u starom lučkom naselju Leith. Sastoji se pretežno od neoklasičnih tipiziranih zgrada, ali i različitih lokala uglavnom za usluge, izlaske ili rekreaciju srednje klase i tinejdžera. U luku sa trećeg nivoa novog tržnog centra Ocean možete za 15 funti posetiti bivšu kraljevsku jahtu Britannia. Prozor sobe u potkrovlju nam omogućava da vidimo kamene krovove, galebove i park, a noću čujemo glasove iz obližnjeg paba.

Ujutru sunce obasjava okolne vrhove pod snegom i pojedine stare građevine koje sakrivaju pogled na morska polja. Šetamo parkom i pešačko-biciklističkom stazom ka Seafildu i plaži Portabello. Prolaze brojni džogeri, biciklisti i ljudi koji šetaju najrazličitije pasmine negovanih pasa. Fotografi hitaju da snime retku pticu – američkog crnog turpana. U severozapadnom Edinburgu doživljavamo zalazak sunca kod „Četiri mosta“ preko zaliva od kojih crveni podseća na strukturu DNK. Sutradan se penjemo na vrh – Arturovu stolicu i razgledamo kraljevsku palatu Holyroodhouse i zgradu Parlamenta. Za kontroverzno futurističko zdanje parlamenta zaslužan je arhitekta Mirales. Svakako treba posetiti Kraljevsku baštu, vidikovac Calton Hill, ali i neki od lokala sa škotskim ili internacionalnim jelima i pićem. Shvatićete zašto je gužva i da se u različitim hedonizmima „preteruje“ ne samo noću, nego i danju.

Edinburška tvrđava se nalazi na visokoj crnoj steni. U njoj smo videli krunu i kraljevske dragulje Škotske. Tu je i prestoni kamen. „Je li ovo pravi kamen sudbine?“pitalo je jedno dete oca. „Nadam se!“ – odgovorio je on. Aluzija je na autentičnost kamena koji su Englezi u prošlosti oteli, a Škotima ga vratila kraljica-majka. Tik uz Kraljevsku palatu i crkvu St.Meri su muzej zatvora i degustacija viskija. Spuštajući se u Stari grad ulicom Kraljevska milja, uz zvuke gajdi, posećujemo Nacionalni muzej Škotske, Edinburški univerzitet i Nacionalnu biblioteku. Nizbrdo kroz stare višespratnice su prolazi stepeništa na kojima su se sakupljale pojedine branše, a na mostu preko pruge je Nacionalna galerija. Komunikaciono sve se završava i počinje na železničkoj stanici Weverley koja je napravljena u koritu isušene reke, kao i na saobraćajnicama uz ul. Princes. Odavde do svih svih značajnih mesta stižete peške, a u okolinu autobusima.