Pljusak nalik na monsunski, mokri kolovozi po jutarnjem špicu grada od dvadeset miliona stanovnika, poslednje je što bi jedan turista očekivao usred egipatske pustinje na ulasku u prestonicu Kairo.
Moguć je i takav, doduše retko, prvi susret sa postojbinom Tutankamona, Keopsove piramide, Sfinge i Kleopatre.
Verovatno da nema osobe kojoj ovo nisu prve asocijacije na Egipat i upravo je zbog toga ova zemlja prepoznatljiva i tražena turistička destinacija, uprkos nemirima koji su je prethodnih godina pogađali.
U gužvi i prašini užurbanog Kaira zapravo se i ne oseća neka značajnija briga zbog bezbednosti – sve vri od turista čak i van sezone, kao i od domaćina koji na sve načine pokušavaju da animiraju goste i usput zarade nešto. Reka Nil koja protiče kroz Kairo posebno je značajna za razvoj trgovine i turizma. Sve što se u Egiptu proizvede, uveze, izveze – najverovatnije će proći preko Nila i kroz Kairo. Zato je ovo i danas najveće gradsko područje na srednjem istoku i u celom arapskom svetu. Kairo je nalik na levak kroz koji se kreće sve i svako na putu od Afrike do Azije.
Kairo je prešao put od rimske tvrđave Vavilon iz 150 godine pre nove ere oko koje se razvijao grad koptskih hrišćana do današnjeg centra islamskog sveta – i postao „grad sa hiljadu minareta“. Najpoznatiji je ipak po Tutankamonu, Kleopatri i piramidama u Gizi.
Keopsova piramida, kao jedina preostala od drevnih sedam svetskih čuda, zaista je centar ovog kompleksa, najpoznatija, najviša i najstarija, a može se reći i najfascinantnija. Jedna Arapska izreka opisala je njihovu dugovečnost: „Čovek se plaši vremena, a vreme se plaši piramida“. I među monumentalnim Velikim piramidama, oseća se strahopoštovanje za rad i trud stotina hiljada robova, za inženjersko i matematičko znanje, za decenije gradnje i ideju da se napravi veličanstveni spomenik i sačuva od zaborava. Mogu se obići i na kamilama ili u kočijama sa konjima koji vode i do najzgodnije panoramske tačke sa za fotografisanje.
Ovo i obilazak nacionalnog muzeja su neizostavni deo svake ture koja vodi u Kairo. Egipatski muzej u Kairu je najveći muzej staroegipatske istorije i umetnosti. Nalazi se u centru grada, na Trgu Tahrir, te je odlična prva stanica za različite rute obilaska grada. I sama zgrada muzeja je značajno kulturno nasleđe – izgrađena 1900. godine po planovima francuskog arhitekte Marsela Durnjona u neoklasičnom stilu. Na njoj se već vidi zub vremena a takav je i utisak kada se uđe u muzej – eksponati neizmerne materijalne, istorijske, pa i civilizacijske vrednosti, više od 160.000 predmeta od praistorije do grčko-rimske epohe, nalazi se u starim drvenim vitrinama, pod prašinom, između redova turista. Najveću atrakciju muzeja predstavlja blago iz Tutankamonove grobnice, 27 kraljevskih mumija, soba posvećena Akhenatonu, zbirka papirusa i mnoge druge vrednosti.
Za današnji Kairo najveći graditeljski poduhvat i ono što bi moglo da promeni budućnost grada je izgradnja novog administrativnog centra – praktično novog grada. Tu će biti izmeštena sva ministarstva i važnije državne institucije, kao i novi Nacionalni muzej, koji se smatra draguljem ovog projekta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
