Egipat: Senzacija prokletstva faraona

Kairo je u noći Karnavonove smrti ostao bez struje iz neobjašnjivih razloga, a lord je umro od ujeda insekta, ili je lord umro od povišene temperature i iscrpljenosti, ili se lord posekao prilikom brijanja, dobio sepsu i od toga umro?!

Kako je moguće da ni dan-danas ne znamo tačan uzrok Karnavonove smrti? Izgleda da se svima više sviđa senzacija prokletstva nego logičan zaključak i zato ga verovatno niko nije uzeo u razmatranje. Naravno da se slažem – ili bolje rečeno, dozvoljavam mogućnost – da su u unutrašnjosti drevne grobnice opstale spore ili mikrofungusi koje su naučnici mogli udahnuti i tako izazvati respiratorne i druge probleme što bi za posledicu imalo čak i smrt, ali u vezi s Karnavonom prilično sam siguran da je loš trenutak otkrića grobnice odlučio njegovu sudbinu…

I Karteru su Egipćani našli „žicu“.

Dok je istraživač vredno radio, klasirajući u proučavajući drevne artefakte neprocenjive vrednosti, lokalna gospoda su u grobnici i oko nje pravila fešte. Bilo je tu svakodnevno važnih gostiju koji su se posle razgledanja grobnice bahatili za raskošnim trpezama neposredno ispred, uz obilje hrane, glasne egipatske muzike, ponekad čak i trbušnih plesačica.

Jednoga dana Karteru je prekipelo, zaključao se unutra i nije želeo da pušta goste u njegovu grobnicu. „NJegovu grobnicu“!?

Egipatske vlasti su priželjkivale ovakvu reakciju nervoznog naučnika: Karter je uhapšen i vrlo brzo potom deportovan iz Egipta. Nekoliko godina kasnije izmolio je povratak, ali ne pre nego što je potpisao zvanični dokument kojim se odriče svih vlasničkih prava i garantuje da niti jedan komad otkrivenog blaga neće tražiti ni uzeti za sebe. Zatim je za skromnu lokalnu platu nastavio da radi na klasifikaciji predmeta iz grobnice mladog kralja.

Možda ga je zato zaobišlo prokletstvo faraona? Umro je 17 godina nakon otkrića grobnice, u Engleskoj. Uzrok smrti su bile srčane smetnje kao posledica povrede u saobraćajnoj nesreći.

Tako je celokupno Tutankamonovo blago ostalo u Egiptu, najvećim delom izloženo u kairskom muzeju. Količina zagrobnih predmeta i darova i njihova vrhunska zanatska izrada zaista su neverovatni!

Gledajući te ukrase za večnost u riznici muzeja, nikada nisam mogao da se oduprem jednoj pomisli: ako je ovoliko bogatstvo bilo zgurano u šturih 60 kvadrata Tutankamonove grobnice, gde je na brzinu bilo sahranjeno ovo dete kralj koje su čak i lopovi zaboravili, šta li se tek nalazilo u grobnicama moćnih i dugovečnih faraona poput Tutmosa III, Amenofisa III, Ramzesa II Velikog? Kuda su nestale sve te dragocenosti?

I opet pitanje: da li je išta od takve raskoši postojalo u piramidama Gize ili u bilo kojim piramidama, jer one su starije od Tutankamona barem hiljadu godina?

Odlomak iz knjige „Bukirano“. Autor je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel.