Egipat: Sledbenik sunčevog diska

Mlađi sin moćnog Amenofisa III nikada nije trebalo da vlada Egiptom. Naslednik kralja koji je bio toliko bogat da je zidove svojih palata i zagrobnog hrama za večnost presvlačio zlatom i srebrom (možda zato od njih ništa nije ostalo), koji je imao harem od tri stotine najlepših žena Starog sveta, trebao je biti prvorođeni princ, ponosni mladić snažnih mišica.

Nažalost, smrt je bila brža.

Tako je Amenofisu III ostalo da za svog naslednika proglasi šepavog slabašnog dečaka, nejake ženske građe, izduženog lica, koji je najviše vremena provodio uz majčine skute.

Dečak je međutim bio obdaren izuzetnom inteligencijom, pesnička duša zagledana u duhovne lavirinte neba i ljudskog uma.

Posle dvanaestak mirnih godina (knjige ih više – manje ne spominju) dolazi do pogoršanja odnosa između oca i sina i potpunog razlaza oko 1365. godine pre nove ere.

Otac je bio toliko fizički dominantnija figura, a mladi princ ne baš reprezentativan za pokazivanje da lako možemo zamisliti Amenofisa IV kako u senovitim baštama i koridorima palate piše pesme i mašta, ne hajući mnogo za faraonski posao.

Neka od njegovih lirskih dela su sačuvana do danas i ako je verovati Šampolionovom prevodu hijeroglifa, u sebi nose lepu umetničku dubinu.

Postavlja se pitanje šta je to moglo izazvati takav gnev oca da otera od sebe sina ili pak da natera princa da se iz bogatog i sjajnog Luksora, pupka tadašnjeg sveta, odseli 400 kilometara severnije i tamo osnuje svoju državu, novu prestonicu i novu religiju?

Razmislimo prvo oko čega se moćni muškarci mogu gložiti. Zemlja, zlato ili žena, nije li tako?

Amenofisa IV, duhovnika i umetnika, nisu mogla interesovati nikakva materijalna dobra. Dakle žena.

I to kakva! Najlepša dama u istoriji Egipta.

Ona pred kojom se Izida smešila, kojoj je Hator podarila graciju, dugovrata Nefertiti – „Lepota koja je došla“. Odakle?

Opet nam naučnici sugerišu da je Nefertiti bila kćer Nubijskog generala i pripadala visokom društvu.

Pošto me njena statua u Berlinskom muzeju uvek podsećala na Bovijevu prelepu suprugu Iman koja je Somalika, dozvoljavam da je bilo tako.

Lepota je dakle stigla sa juga i opčinila i oca i sina. Sećate se harema sa 300 žena, Amenofis III sigurno ju je poželeo, možda čak i dobio na poklon. Ali prelepoj antičkoj Iman više se dopao pesnik. Znate kakve su žene.

Ljubav, zavist, uticaj voljene, odbijanje drugog, složili bili su uzavreli uzrok raskola oca i sina.

Možda pod ženinim uticajem ili isprovociran svojim duhovnim razmišljanjima, Amenofis IV menja svoje ime u EhnAton (ponekad ga izgovaraju kao AkenAton) – „u službi Atonu“, svoju novu prestonicu koja nastaje na peskovitoj dolini uz Nil, naziva AketAton – „Atonov grad“, ukida drevne egiptske bogove i proglašava novu religiju koja poznaje samo jednog boga – sunčev disk, kome je ime sigurno pogađate, Aton.

Odlomak iz knjige „Bukirano“. Autor je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel