Egipat u potrazi za Tutankamonovom bistom

Egipat, koji tvrdi da je skulptura ukradena iz hrama Luksor, sada planira da tuži Kristi i istovremeno poziva Interpol da pomogne u pronalaženju vrednog relikta, ali i ostalih egipatskih predmeta za koje se sumnja da su ilegalno prodati.

Na aukciji su, pored Tutankamona, prodata još 32 egipatska artefakta, uprkos protivljenjima zvaničnog Kaira koja su počela mesec dana pre same aukcije. Egipat je tada tvrdio da u Kristiju najpre moraju da potvrde da je statua izašla iz zemlje legalno, tj. da nije ukradena. U Kristiju, sa druge strane, tvrde da su izvršili opsežne pretrage kako bi potvrdili poreklo relikta i odbacuju tvrdnje iz Kaira.

Egipatski nacionalni komitet za repatrijaciju antikviteta izražava „duboko nezadovoljstvo zbog neprofesionalnog načina na koji su se egipatski artefakti prodavali bez pribavljanja vlasničkih dokumenata i dokaza da su artefakti napustili Egipat na legitiman način“. U Komitetu takođe zahtevaju od Velike Britanije da zabrani izvoz predmeta dok se ne pribave neophodni dokumenti – ukoliko postoje.

Egipatski ministar za antikvitete, Kaled El-Enani, izjavio je za BBC da će njegova zemlja učiniti sve da povrati svoje ilegalno iznete odnosno prošvercovane artefakte.

„Jedina opcija koju su nam ostavili je da idemo na sud kako bismo pokušali da povratimo naše ukradene antikvitete. Pomerićemo svaki kamen da pronađemo i vratimo bistu Tutankamona i ostala 32 predmeta koja je prodao Kristi. To je ljudsko nasleđe koje bi trebalo da bude javno izloženo u zemlji svog porekla.“

Tokom sporne aukcije demonstranti, okupljeni ispred zgrade Kristija, nosili su banere na kojima je pisalo „Stop trgovini švercovanim antikvitetima“.

Kristi ostaje pri tvrdnjama da je prodaja bila potpuno legalna i validna:

„Dok se drevni objekti po svojoj prirodi ne mogu pratiti tokom milenijuma, Kristi je očigledno sproveo opsežnu analizu kako bi potvrdio poreklo i zakonsko vlasništvo, utvrđujući činjenice o nedavnom vlasništvu. Kristi ne bi i ne prodaje nijedan predmet kod koga ne postoji jasna vlasnička slika i temeljno razumevanje modernog porekla.“

Aukcijska kuća je takođe objavila opsežnu hronologiju Tutankamonove biste u poslednjih 50 godina, gde tvrde da ju je nemački princ Vilhelm fon Turn i Taksis posedovao u svojoj kolekciji do 1960-ih, nakon čega ju je kupio austrijski diler umetninama Džozef Mesina (1973-1974). Listing dalje objašnjava da je Kristi kupio statuu 1985. od Hajnca Hercera, trgovca iz Minhena.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs