Ekosistemu pod našim stopalima treba zaštita

U studiji pod nazivom State of Knowledge of Soil Biodiversity – Status, Challenges and Potentialities, učestvovalo je oko 300 eksperata iz celog sveta.

Oni su udružili svoja znanja, iskustva i podatke kako bi opisali raznolikost ovih organizama, uloge koju igraju u prirodnom i poljoprivrednom okruženju i pretnje sa kojima se suočavaju.

A kada je o pretnjama reč, njih svakako ima mnogo, i to na svakom koraku.

Pomislite samo na buldožere, traktore, šumske požare, prosuta ulja ili naftu, pa čak i na planinare koji svakodnevno hodaju dobro utabavim stazama.

Koliko li organizama nestane sa lica Zemlje svakoga dana?

Prikupljanjem postojećih i sprovođenjem novih istraživanja o ovim podzemnim ekosistemima i o tome kako oni utiču na one vidljivije, autori izveštaja se nadaju da će ubediti naučnike, donosioce odluka i širu javnost da preduzmu značajnije korake kako bi pomogli u rešavanju ovog problema.

„Ne možete da imate zemljište poput onog na Marsu i da istovremeno očekujete da održite šume i lanac ishrane”. objašnjava Dijana Vol, ekološkinja na Univerzitetu Koloradu, koja je učestvovala u radu na studiji.

Ona dodaje i da trenutni napori na očuvanju ne pomažu mnogo:

„U očuvanju zemljišta vodimo se onime što vidimo iznad zemlje, što ne mora nužno da se podudara sa onime što se nalazi pod zemljom. Ako očuvamo zemljište, velika je verovatnoća da ćemo očuvati i čitav ekosistem.“

Tlo je mešavina organskog materijala, minerala, gasova i drugih komponenti koje obezbeđuju dobru podlogu za rast biljaka.

Oko 40 odsto svih životinja pronalazi hranu, sklonište ili utočište u zemljištu tokom dela svog životnog ciklusa.

U prethodnom periodu, naučnici su se uglavnom fokusirali na najveće i najmanje organizme u zemljištu.

Vekovima su prirodnjaci posmatrali mrave, termite, gliste, krtice, koji se često nazivaju „inženjerima ekosistema“ koji prozračuju tlo i stvaraju podzemne prolaze koje zemljište čine prihvatljivijim domom drugim organizmima.

Tokom proteklih nekoliko decenija, mikrobiolozi koji su sekvencirali DNK tla otkrili su zapanjujuću raznolikost bakterija i gljiva, koje to leglo prerađuju u organski materijal.

Međutim, ono što je godinama zanemarivano nalazi se između velikih životinja i mikroba: to su malena stvorenja, tzv. mikro i mezo-fauna.

Protisti, valjkasti crvi i tardigarde (lat. Tardigrada) naseljavaju vodene filmove koji okružuju čestice tla.

Nešto veće životinje veličine do dva milimetra, poput grinja i larvi insekata, žive u prozračnim porama između tih čestica, i pomažu da tlo postane jedno od biološki najraznovrsnijih staništa na Zemlji.

Ova raznolikost stvara bogat, složen ekosistem koji pojačava rast useva, razgrađuje zagađujuće materije i može da posluži kao gotovo neiscrpan slivnik za ugljenik.

Neki organizmi u tlu pogoduju biljnoj raznolikosti, a mnogi drugi daju važna jedinjenja, od antibiotika do prirodnih pesticida.

„Bez ovih organizama koji žive u zemljištu i njihovih aktivnosti ni drugi organizmi ne bi mogli da prežive”, objašnjava Stiven Vud, ekolog iz organizacije Nature Conservancy.

Nedavno objavljeni izveštaj takođe otkriva i koje su to ljudske aktivnosti koje negativno utiču na organizme iz zemljišta.

Neke od tih aktivnosti uključuju seču šuma, intenzivnu poljoprivredu, nepravilno navodnjavanje, zbijanje tla, površinsko zaptivanje, požar, eroziju i mnoge druge.

Kada je o promeni svesti kod pojedinaca i organizacija reč, može se reći da je nekoliko vlada i kompanija na dobrom putu.

Neke države razmatraju čak i  zakonodavstvo koje bi pomoglo u zaštiti tla od destruktivnih ljudskih aktivnosti.

U Kini, program poljoprivrednog zelenog razvoja radi na očuvanju tla tako što zabranjuje obradu zemljišta i preplitanje različitih useva radi očuvanja biodiverziteta.

„Međutim, većina organizacija želi da zaštiti biološku raznolikost tla kao sredstvo za postizanje cilja – u korist ljudi i / ili prirode“, ističe Vud.