Eksperiment o nastanku života na Zemlji

Nauka kroz priče

Ostavite komentar


  1. Zivi sistem se odlikuje karakteristikama koje se ne mogu dobiti jednostavno sintezom organskih molekula od neorganskih, a sto je bio cilj eksperimenta Stenli Milera. Organski molekuli koji odredjuju zivot moraju da poseduju osobine samoobnavljanja, a koje drugi molekuli iste hemijske prirode nemaju, bez obzira na koji nacin bili sintetisani. Eksperiment Stenli Milera je dokaz da su u odredjenim uslovima, a za koje se pretpostavlja da su vladali pre 4 milijarde godina na zemlji, iz dostupnih neorganskih molekula mogli da se sintetisani organski molekuli, a koji ulaze u sastav danasnjih zivih bica.

  2. Ovaj eksperiment je više puta osporavan od strane različitih naučnika. Glavna zamerka je bila da pretpostavljeni uslovi u kojima je navodno postojala primordijalna supa, u stvarnosti zapravo nisu bili takvi. Miler i Urej su po svemu sudeći eksperimentisali sa različitim supstancama i njihovim koncentracijama u vodi i vazduhu, dok nisu dobili aminokiseline. I tek kad su to dobili, oni su ustvrdili da su uslovi na Zemlji verovatno bili takvi. Dakle išli su u obrnutom smeru: umesto da pođu od realnih uslova pa da pokušaju da dobiju rezultat, oni su prvo dobili rezultat, pa su onda te uslove pretpostavili kao realne. Druga stvar koja ne ide u prilog ovom eksperimentu je što su se te amino kiseline u takvoj sredini veoma brzo raspadale, pa su naučnici morali odmah da ih izoluju, odnosno sklone iz „realnog“ okruženja. Na taj način se ne može sintetisati ništa složenije, a kamo li živi organizmi. I na kraju, varnica koja je bila potrebna je po pretpostavci poticala od udara groma. Poznato je međutim da udar groma nosi veoma jaku struju, koja uvek deluje destruktivno, odnosno spaljuje i topi sve u šta udari. Struja kod varnice je veoma slaba, pa se grom ne može smatrati pogodnim izvorom energije za stvaranje aminokiselina. Sve u svemu, ova teorija koja se decenijama uči u školama je po svemu sudeći netačna.

    1. Постојање амино-киселина у изобиљу је далеко од постојања живота. Човек који је управо преминуо је стотинама редова величина ближе животу него читав океан амино-киселина, и шта?

  3. @Vlada
    Vlado, kažeš: Miler i Urej su po svemu sudeći eksperimentisali sa različitim supstancama i njihovim koncentracijama u vodi i vazduhu, dok nisu dobili aminokiseline. I tek kad su to dobili, oni su ustvrdili da su uslovi na Zemlji verovatno bili takvi… U ta stara vremena o kojima pričaš su prirodni uslovi bili mnogo naklonjeniji mogućnostima stvaranja organskih supstancija nego što su autori reprodukovali u eksperimentu: odgovarajuće temperature, različiti gasovi i soli u vazduhu i „supi“ (fosforne soli, sumporni oksidi, vodonik sulfid, amonijak i drugi), ko zna šta još iz desetine hiljada aktivnih vulkana na planeti… To je sve već spominjano u tekstovima o ovom eksperimentu, možda sitnijim slovima pa nekom promakne.

  4. Како год да човек направи компјутер он неће моћи да ради ако не добије СТРУЈУ, а струју укључује човек који га је и направио, односно он му даје живот. Сама по себи струја је невидљива и не може сама спонтано да настане, ту не мислим на муње незнано коликог напона и колике енергије која није зауздана, и као таква је неупотребљива, а још мање да је извор било каквог живота. Мој је закључак да је неко морао да удахне живот у организме који би се спонтано? створили. Ни сви компјутеи света да се скупе на једно место, не могу ништа да ураде без Творца! Тако и живот, без Творца НЕМА живота!

  5. Познато је да ако мајмуну дате компјутерску тастатуру да по њој насумице притиска тастере, после довољно времена написаће цео „Рат и мир“. Питање је само колико је то „довољно времена“? Сваки студент Математичког или Електротехничког факултета може да направи процену. Треба узети у обзир број слова у Толстојевом класичном роману и израчунати колико комбинација са понављањем постоји ако се користи 30 малих, 30 великих слова и 5 интерпункцијских знакова. Има их око 65 на степен једнак броју знакова у роману. Ако мајмун откуца 10 знакова у секунди, требаће му (много) више година него што у целом свемиру има атома. Дакле, иако је у принципу могуће, реално је немогуће да мајмун напише роман. Слично је и са стварањем живота из неживе материје.

Ostavite komentar


Život

Hrana koju ne bi trebalo da pripremate u aluminijumskoj foliji 8

Hrana koju ne bi trebalo da pripremate u aluminijumskoj foliji

 Aluminijumska folija se koristi za pakovanje hrane kako bi se sačuvala svežina, sprečilo isušivanje i prodor svetlosti, vazduha i vlage, takođe, odlična je za oblaganje hrane prilikom pečenja (posebno mesa, ribe i povrća) jer pomaže zadržavanju vlage i ravnomernom kuvanju. Možete je koristiti za pečenje u pećnici, jer sprečava da se hrana osuši ili pregori.

Naslovna strana

Naslovna strana za 8. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar

Čitam Danas zato što nisam od juče, a i vrlo sam zainteresovan za sutra.