Eksperiment o nastanku života na Zemlji

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Zivi sistem se odlikuje karakteristikama koje se ne mogu dobiti jednostavno sintezom organskih molekula od neorganskih, a sto je bio cilj eksperimenta Stenli Milera. Organski molekuli koji odredjuju zivot moraju da poseduju osobine samoobnavljanja, a koje drugi molekuli iste hemijske prirode nemaju, bez obzira na koji nacin bili sintetisani. Eksperiment Stenli Milera je dokaz da su u odredjenim uslovima, a za koje se pretpostavlja da su vladali pre 4 milijarde godina na zemlji, iz dostupnih neorganskih molekula mogli da se sintetisani organski molekuli, a koji ulaze u sastav danasnjih zivih bica.

2. sve je to iz svemira doslo

3. ‘Supstanca’ koja nedostaje je Bog.

4. Ovaj eksperiment je više puta osporavan od strane različitih naučnika. Glavna zamerka je bila da pretpostavljeni uslovi u kojima je navodno postojala primordijalna supa, u stvarnosti zapravo nisu bili takvi. Miler i Urej su po svemu sudeći eksperimentisali sa različitim supstancama i njihovim koncentracijama u vodi i vazduhu, dok nisu dobili aminokiseline. I tek kad su to dobili, oni su ustvrdili da su uslovi na Zemlji verovatno bili takvi. Dakle išli su u obrnutom smeru: umesto da pođu od realnih uslova pa da pokušaju da dobiju rezultat, oni su prvo dobili rezultat, pa su onda te uslove pretpostavili kao realne. Druga stvar koja ne ide u prilog ovom eksperimentu je što su se te amino kiseline u takvoj sredini veoma brzo raspadale, pa su naučnici morali odmah da ih izoluju, odnosno sklone iz „realnog“ okruženja. Na taj način se ne može sintetisati ništa složenije, a kamo li živi organizmi. I na kraju, varnica koja je bila potrebna je po pretpostavci poticala od udara groma. Poznato je međutim da udar groma nosi veoma jaku struju, koja uvek deluje destruktivno, odnosno spaljuje i topi sve u šta udari. Struja kod varnice je veoma slaba, pa se grom ne može smatrati pogodnim izvorom energije za stvaranje aminokiselina. Sve u svemu, ova teorija koja se decenijama uči u školama je po svemu sudeći netačna.

   1. Постојање амино-киселина у изобиљу је далеко од постојања живота. Човек који је управо преминуо је стотинама редова величина ближе животу него читав океан амино-киселина, и шта?

5. @Vlada
   Vlado, kažeš: Miler i Urej su po svemu sudeći eksperimentisali sa različitim supstancama i njihovim koncentracijama u vodi i vazduhu, dok nisu dobili aminokiseline. I tek kad su to dobili, oni su ustvrdili da su uslovi na Zemlji verovatno bili takvi… U ta stara vremena o kojima pričaš su prirodni uslovi bili mnogo naklonjeniji mogućnostima stvaranja organskih supstancija nego što su autori reprodukovali u eksperimentu: odgovarajuće temperature, različiti gasovi i soli u vazduhu i „supi“ (fosforne soli, sumporni oksidi, vodonik sulfid, amonijak i drugi), ko zna šta još iz desetine hiljada aktivnih vulkana na planeti… To je sve već spominjano u tekstovima o ovom eksperimentu, možda sitnijim slovima pa nekom promakne.

6. Како год да човек направи компјутер он неће моћи да ради ако не добије СТРУЈУ, а струју укључује човек који га је и направио, односно он му даје живот. Сама по себи струја је невидљива и не може сама спонтано да настане, ту не мислим на муње незнано коликог напона и колике енергије која није зауздана, и као таква је неупотребљива, а још мање да је извор било каквог живота. Мој је закључак да је неко морао да удахне живот у организме који би се спонтано? створили. Ни сви компјутеи света да се скупе на једно место, не могу ништа да ураде без Творца! Тако и живот, без Творца НЕМА живота!

7. Познато је да ако мајмуну дате компјутерску тастатуру да по њој насумице притиска тастере, после довољно времена написаће цео „Рат и мир“. Питање је само колико је то „довољно времена“? Сваки студент Математичког или Електротехничког факултета може да направи процену. Треба узети у обзир број слова у Толстојевом класичном роману и израчунати колико комбинација са понављањем постоји ако се користи 30 малих, 30 великих слова и 5 интерпункцијских знакова. Има их око 65 на степен једнак броју знакова у роману. Ако мајмун откуца 10 знакова у секунди, требаће му (много) више година него што у целом свемиру има атома. Дакле, иако је у принципу могуће, реално је немогуће да мајмун напише роман. Слично је и са стварањем живота из неживе материје.