Energetska vrednost meda

Veliki deo rezervi meda nije hrana, već „gorivo“. Evo nekoliko relevantnih podataka koje je dao nemački biolog Jirgen Tauc:

– Energetska vrednost ukupne količine nektara koji jedna pčela prikupi tokom leta iznosi 500 J (džula).

– Za kilometar leta pčela utroši 6,5 J. Odatle sledi da za jedan let prosečne dužine, njoj treba oko 10 J. Prema tome, ona u gnezdo donese 50 puta više energije nego što joj je potrebno za let.

– U proseku, jedna pčela tokom života donese oko 50 kJ energije u gnezdo.

– U letnjem periodu, u jednoj zajednici izletničke aktivnosti obavlja više od 100.000 jedinki koje za to vreme izvedu nekoliko miliona letova na skupljanju nektara, obezbeđujući pri tome 3-4 miliona kJ energije za zajednicu.

– Miligram meda sadrži 12 J hemijske energije. Sagorevanjem jednog kilograma meda proizvede se 12.000 kJ.

– Pčela upotrebi 65 mJ u sekundi kako bi zagrejala svoj toraks (grudi), odnosno održala odgovarajuću temperature u letnjem abmijentu kada dnevne temperature prelaze 40°C.

– Nakon polučasovnog zagrevanja takva pčela će sagoreti 120 J.

– Tokom čitavog perioda prisustva legla u gnezdu pčele će na zagrevanje utrošiti oko 2 miliona kJ, što predstavlja više od 2/3 ukupno utrošene energije tokom aktivne sezone.

– Energija upotrebljena za održavanje temperature legla odgovara neprekidnoj upotrebi snage od 20 W. Ako bi pčele bile u stanju da kanališu ovu energiju u sijalicu, mogle bi da osvetle tamnu unutrašnjost košnice.

– Pored toga, pčele sagore 2 miliona J kako bi održale temperaturu u gnezdu tokom zime. Preostala 1/5 uskladištene energije koju su pčele prikupile tokom leta obezbeđuje energiju za sve ostale njihove aktivnosti.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs