Enigma meksičke pećine

Nalazi se na nekih 1000 metara iznad doline i gleda na pustinjski pejzaž u planinama severno od Sakatekasa.

Inače, sam dolazak u ovu pećinu zahteva četvorosatan ili petosatan uspon.

To, ipak, nije sprečilo tim arheologa Siprijana Ardeleana sa Autonomnog univerziteta u Sakatekasu, da iskopaju gotovo 2000 kamenih objekata za koje mnogi istraživači veruju da su alati koje je čovek na ovom mestu koristio.

Istraživanje Ardeleanovog tima pokazalo je da su ljudi naseljavali ovo područje pre najmanje 26.000 godina, odnosno više od 10.000 godina pre bilo koje druge poznate ljudske „okupacije“ ovog regiona.

Što je još zanimljivije, Ardeleanovo istraživanje tvrdi da su ljudi naseljavali ovu pećinu na vrhuncu ledenog doba, kada je led prekrivao većinu današnje Kanade i kada su nivoi mora bili mnogo niži.

Da bi u tom trenutku živeli u Meksiku, ljudi su morali da dođu u Ameriku pre najmanje 32.000 godina, dakle pre nego što je led dostigao svoj vrhunac.

„Ako je tačno da su ljudi već bili u Sakatekasu pre 32.000 godina, to onda menja sve – to više nego udvostručuje vreme tokom kojeg ljudi naseljavaju Amerike“, kaže Loren Dejvis, profesor Antropologije na Oregon stejt univerzitetu, koji nije bio uključen u istraživanje.

Ipak, Dejvis nije u potpunosti siguran da su pronađeni artefakti zaista alatke.

„Ne kažem da je to nemoguće. Ali ako su lomljene stene sve što su pronašli i ako nema dodatnih dokaza, prirodno je biti skeptičan“, dodaje.

Ono u šta istraživači veruju decenijama jeste da su ljudi stigli na američke kontinente pre oko 13.000 godina.

Međutim, u poslednjih deset godina pojavili su se dokazi o ranijim migracijama, pa sada neki istraživači smatraju da su ljudi putovali brodom duž zapadnih obala Severne Amerike još pre oko 16.000 godina, kada je unutrašnjost kontinenta uglavnom bila potpuno zaleđena.

Ardealan je čuo za pećinu od lokalnog stanovništva, a sa timom je prvi put otišao tamo 2012.

Iako mesto sada izgleda potpuno nenaseljivo, velike su šanse da je izgledalo mnogo pristupačnije pre oko 26.000 godina.

DNK i drugi dokazi koje su istraživači pronašli unutar pećine ukazuju na to da se ona otvarala ka bujnom pejzažu sa konjima, medvedima, kondorima, ovcama, kozama i mrmotima.

„Ovo je ličilo više na Britansku Kolumbiju ili Oregon nego na pustinju“, kaže Ardealan.

On i njegov tim su pretraživali pod pećine u proteklih osam godina i pronašli su komade kamenja obrušene tako da podsećaju na ručne sekire, strugače, olovke i druge vrste oruđa, i to na dubini od oko tri metra.

Prema pisanju njegovog tima u žurnalu Nature, artefakti su ovde ostavljeni prvi put pre 26.000 godina, a akumulirani su na pećinskom dnu u narednih 16.000 godina.

Autori studije tvrde i da ovo saznanje doprinosi teoriji o stalnom ljudskom prisustvu u ovoj pećini tokom milenijuma.

Međutim, tim nije pronašao ljudski DNK niti bilo kakvu potvrdu da je oruđe obrađivano rukama čoveka.

Nije pronađeno ni centralno ognjište, tako da istraživači ne mogu da budu sigurni da li su komadi zapaljenog drveta koje su pronašli i analizirali ostaci logorske vatre ili divljih požara.

Iako su mišljenja eksperata širom sveta podeljena kada je o ovom otkriću reč, Ardealan je ubeđen da sa istraživanjem u pećini Ćikuite nije gotovo, i da ona ima još tajni da otkrije.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs