Etiopija: Susret sa drevnom zemljom

Uvek bih pre nego što se ušunjam u topli krevet, provodio izvesno vreme u „čistilištu“ – velikom dnevnom boravku, da bi iz i sa mene izvetrili tragovi alkohola i duvana. Vreme sam prekraćivao gledajući naučnopopularne programe na Discavery, National G ili History kanalima.

Sećam se da sam baš te konkretne večeri naleteo na emisiju o izvorištu Plavog Nila. Opčinjenost velikom rekom u mom slučaju je potpuna.

Gledao sam Nil iz raznih perspektiva i sa raznih mesta i uvek me magično privlačila ideja da tolika količina vode može stotinama kilometara teći kroz najsuvlja područja na zemaljskoj kugli, a opet na sever stizati tako bogata, vode boje safira, raskošno široka i mirna, kao dobri usud, neminovnost, kao simbol same tajne života.

Pitao sam se često, odakle stiže tolika voda kojom se neprestano puni korito velike reke?

Čitajući o izvorištu Nila, saznajete da se u okolini Kartuma, glavnog grada Sudana, spajaju Beli i Plavi Nil stvarajući tako jednu reku, koja nastavlja presecati najveću vrelu pustinju na svetu hiljadama kilometara, čak do Mediterana.

Nil je jedina reka koja teče Saharom, jedina na prostoru od preko devet miliona kvadratnih kilometara.

U knjigama piše da 75% ukupne količine vode donosi u svom koritu Plavi Nil, zaslužan i za blagotvorni mulj bogat mineralima, koji je nekada reka ostavljala za sobom nakon godišnjih poplava. Plavi Nil izvire iz jezera Tana u Etiopiji, formirajući čuvene vodopade Tis Abai – „Dim Plavog Nila“ (prevod sa amhara jezika).

Emisija na koju sam slučajno nabasao vetreći se u „čistilištu“ obrađivala je ovu temu. Ekranom su se stropoštavale ogromne količine vode, stvarajući vlažnu izmaglicu, bukvalno vodeni dim. Prizor je bio fantastičan! Dobro se sećam da sam u tom trenutku snažno poželeo da to doživim, da osetim vodeni poljubac na svom licu i čujem izbliza riku vodopada koju stvara Plavi Nil.

Nekoliko meseci kasnije, želja mi se ispunila, obreo sam se u Etiopiji.

To je prilično velika zemlja, kao 12 i po Srbija ili dva Teksasa, u kojoj živi preko 90 miliona ljudi. Poznata po kafi, siromaštvu, velikim sušama koje su odnele mnogo života, caru Hailu Selasiju i zavetnom kovčegu.

Pitanje imena zemlje bilo bi dobro razmotriti, jer nam ono posredno daje obaveštenje o starosti civilizacije na ovim područjima. Većinski prihvaćeno tumačenje je da se ime zemlje poistovećuje sa Itjopisom, osnivačem Aksuma, prestonice istoimenog kraljevstva, koje su u III veku nove ere svrstavali u najmoćnija na svetu, uz Rim, Persiju i Kinu. Itjopis je bio sin Kušov, unuk Hamov i praunuk Nojev.

Ime njegovog oca korespondira sa geografskim pojmom, područjem između Asuana i Kartuma, prapostojbinom nubijskog naroda. Aksum je po mnogima bio prestonica iz koje je vladala kraljica od Sabe. Kada danas posetite to nabubrelo afričko selo, potrebna je snažna mašta da dočarate i zamislite njegovu sjaj i moć. Moć toliku, da mu je iz Jerusalima darove slao mudri Solomon lično.

Odlomak iz knjige „Bukirano“. Autor je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon Word Travel