Etiopija: Tis Abay, vodopadi Plavog Nila

Naša prva stanica na tom putu bila je Bahir Dar, gradić na obali velikog jezera Tana.

Jezero Tana je ogromno, površine 3.000-3.600 km2 zavisno od sezone i padavina i nikada dublje od 14 metara.

Savremeni geografi tvrde da na jezeru postoji 37 ostrva, a na njih dvadesetak se uzdižu drevni manastiri i crkve za koje su vezana mnoga predanja.

Jedno od njih kaže da se začetnik hrišćanstva u Etiopiji – Frumentius, uzneo u nebo sa ostrva Tana Čerkos, gde mu i danas počivaju mošti.

Frumentius je ostao zapamćen u narodu kao Abuna Selama – Otac Mira, ali to je neka druga priča…

Mi smo se u vožnju dugu oko sat vremena, iz Bahirdara zaputili truckavim putem, dobrodošlim za one koji žele da izbace kamen iz bubrega, da bi stigli do poslednjeg naseljenog mesta uz vodopade Plavog Nila.

Odatle se do njih mora pešačiti još pola sata.

Kada smo napustili naš prevoz, odmah nas je zaskočila grupa derana, koji su nam pokušavali prodati šarene etiopske šalove i tkanine.

Jedan od njih me zapitao odakle smo, a kada je čuo odgovor, na čistom srpskom, jasno i glasno rekao je: „J… te Siniša Mihajlović“!?? (Što baš Siniša?). Zatim nam je uz osmeh objasnio da su na izgradnji obližnje brane radili naši inženjeri, te su ga oni naučili masnim srpskim „izrekama“.

Odavno je poznato da Srbi gde god odu, prvo nauče domaćine i druge strance našim bogatim i slikovitim psovkama.

Zašto je to jače od nas, nije do danas utvrđeno.

Dečaci su postali naši pratioci do vodopada, usput čavrljajući o svemu i svačemu na dosta dobrom engleskom, ali nijednog trenutka ne odustajući od namere da nam utrape svoju robu.

Tako smo okruženi mladošću i smehom, jedva vidljivim putem kroz sprženu stepu sa kržljavim grmljem i drvećem, stigli do vodopada Plavog Nila, koje domaćini zovu Tis Abay – Veliki dim.

Odmah nakon bogate kišne sezone, u septembru i oktobru, vodopadi mogu biti široki do 400 i visoki 45 metara.

U to doba godine često imaju zapanjujuću „padajuću“ zapreminu od 8000 kubnih metara vode u sekundi!

Mi smo ih posetili krajem februara, kada je kišna sezona odavno prošla, te su bili barem upola skromniji, ali se i dalje mogla osetiti ogromna moć vode koja se stropoštavala sa visine petnaestospratne zgrade.

Oko vodopada se širi specifična, bogata, skoro prašumska vegetacija, usled neprestanih vodenih isparenja koja stvaraju posebnu mikroklimu.

Prišli smo im sasvim blizu, da bi osetili vlažni poljubac vode sa izvora Plavog Nila.

Nijedna kamera, niti jedan opis ne može sasvim dočarati ushićenje koje čovek doživljava na ovom mestu, shvatajući kakvu fantastičnu snagu i lepotu ima majka priroda…