Evolucija gluposti

Malo je, međutim, izvan vremena.

Zamislite: ako bi se kakvim vremeplovom čovek iz Srednjeg veka premestio u sadašnjost, mogli bi se očekivati svakojaki scenariji (brojne smo videli u kojekakvim filmovima osrednje produkcije), no, nije isključeno da bismo, gledajući ga kako se snalazi, uči i vlada alatkama, bili iznenađeni koliko je inteligentan.

Mada danas nesumnjivo više znamo, a pojedine studije čak govore da ljudski IQ raste kroz istoriju, jedno je prilično sigurno – došljak iz prošlosti bi se lakše snašao i prilagodio u našem komfornom svetu, nego mi u njegovom surovom feudalnom sistemu. Da li to znači da su ljudi pre pet stotina godina možda bili inteligentniji od nas? I da će za nekoliko hiljada godina zemlju nastanjivati vrsta bitno gluplja od one koja danas vlada svetom?

Ovo ekstremno gledište zagovara genetičar Žerald Krabtri sa Univerziteta Stenford u SAD. On smatra da inteligencija opada sa razvojem civilizacije, za šta nudi seriju sasvim inteligentnih, evolucionih argumenata. Nešto, naime, nije u redu sa evolucijom gluposti. Ona bi, kao pojava koja ne doprinosi uspešnosti jedne vrste, za evolucioniste morala da se povlači u iste one vilajete razvića gde su se sakrili nekadašnji ljudski rep ili noge kod plavog kita i drugih morskih sisara. No, očigledno da to nije slučaj.

Evolucija polako transformiše organizme ka uspešnijim, bolje adaptiranim i, na kraju krajeva, inteligentnijim. No, ako je tako, zašto se kroz prirodnu selekciju glupost ne smanjuje u novim generacijama? Zašto glupost već nije nestala pod selekcionim pritiskom? Žerald Krabtri smatra da ljudi više inteligencije sa vremenom imaju manje potomaka ili da se često uopšte ne reprodukuju, tako u ukupnom rezervoaru gena oni pametni predstavljaju manjinu. To znači da glupost sa generacijama postaje dominantna.

Zahvaljujući kooperaciji među ljudima, koja je sve veća sa razvojem civilizacije, uslovi života su bolji i gluplji ljudi imaju manje šanse da zbog gluposti nastradaju, što otupljuje i oštricu prirodne selekcije. Po Kratbrijevom radu koji je objavljen u časopisu Trends in genetics to nas sve vodi ka društvu, a možda i novoj vrsti, koja je sve gluplja i gluplja. Nešto o tome se može videti u naučnofantastičnom filmu Majka Džuda “Idiokratija” iz 2006. godine, koji opisuje svet glupaka budućnosti i po kome je Kratbrijeva hipoteza dobila naziv.

„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznanjima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs.