„Fića“ – uspomena na zemlju koje više nema

Jer „fića“ nije samo prevozno sredstvo, nije samo automobil, on je vaš saputnik Fića isto onoliko, koliko vam je pas najbolji prijatelj, koliko vam „kum nije dugme“, koliko vam je najbolja dedina rakija.

Godina je 1955, u Ženevi je izložen mali putnički automobil. Osim lepog dizajna, pažnju je privukao time što je iz jedne komunističke zemlje, Jugoslavije.

Italijanski dizajn sklopljen u Zastavinoj fabrici samo godinu dana nakon razrešenja tenzije između Italije i Jugoslavije zbog Trsta!

Iako je zasijala te godine u Ženevi, počeci joj nisu bili laki. Jugoslavija, ratom razorena i sa jednoumljem na vlasti nije imala na umu da napravi civilni putnički automobil. Naime, smatralo se da je civilni automobil tekovina kapitalizma i potrošačkog društva.

Zastavin pogon u Kragujevcu je ostao prazan, jer je vojna industrija preseljena u gradove SR Bosne i Hercegovine, a u Kragujevcu su ostali radnici bez posla.

Čija god tekovina bila civilni automobil, prioritet je radnička klasa i tu su se stvari koje su se kosile ubrzo spojile u jedan cilj – napuniti fabriku.

Radnička klasa je bila primarna (ili se makar stvarao privid da je tako), pa su se njihove vredne radničke ruke ubrzo uposlile na novom projektu.

Dante Đakoza, otac Fijata 600 i direktor Crvene Zastave Prvoslav Raković su najzaslužniji za novog četvorotočkaša koji će vremenom postati simbol, status – gotovo kult. Kult „Fićomanije“.

U Zastavinoj fabrici je do kraja proizvodnje „fiće“, 1985. godine ukupno proizvedeno 923.487 primeraka. Osim Fijatovog 600, koji je naravno prvi po broju (blizu 2,7 miliona primeraka) i njegovog naslednika „Nuovo 500“ (skoro četiri miliona primeraka), valja napomenuti i nemačku verziju „Neckar“, Seatovu verziju, kao i Argentinski Sevel.

Da se makar u mislima prebacite nekoliko decenija unazad i da poželite da kupite „fiću“ trebalo bi vam nekoliko meseci čekanja. Da, „fića“ se naručivao, pa „kad stigne“ na lager.

Najveći broj njih je kupljen na kredit, učešće je bilo 10 odsto i ne biste uzimali kredit na istom mestu, npr. ako ste bili vojno lice (nisu smeli da koriste civilne banke, isključivo samo kod i pri vojsci).

Podatak iz 1974. godine govori da je „fića“ koštao 3.146.000 tadašnjih dinara, iako je cena varirala zbog inflacije iz godine u godinu.

Svakodnevica sa vašim novim saputnikom bi i dan danas ostala misterija. Iako je namenski bio za četiri osobe – često možete čuti „ej, koliko je nas stalo unutra kad smo išli…“, da li je stvarno toliko često znao da prokuva ili je to ljudima prosto bio najlakši izgovor za kašnjenje, to ne znamo. Znamo samo da su ljudi najnormalnije mogli da idu na letovanje duž Jadrana, do rođaka, do sela, do brda i dolina, od planina sve do Panonske ravnice.

„Đunta sa sitnim nutom“

Za „đuntu sa sitnim nutom“ znaju svi. Za to je zaslužan film Gorana Markovića „Nacionalna klasa“ sa legendarnim Draganom Nikolićem.

Kroz film se prožima život jedne generacije kojoj pripada Flojd (baziran na stvarnom liku Fojtu – nadimak režisera Branka Baletića). Flojd je mudar, hrabar, ludo vozi. On je šmeker svetskog glasa, za kim šizi cela masa. On je jednostavno Flojd. Reli trke „fićkom“ su tada bile jako popularne.

„Narodski“ automobil u trkačkim vodama bio je tračak osećaja da se može makar malo izaći iz tada strogog kalupa. „Fića“ prati Flojda i sve njegove volje i želje i sve njegove patnje. „Fića“ je bio najbolji sporedni glumac u glavnoj ulozi.

Danas se retko može naći na ulici, ali kada se pojavi – pokrade svaki pogled, što dokazuje da će uvek stil i klasa pobeđivati materijalno.

Cena ide i do 7.000 evra

Međunarodni „Fića skup“ okuplja ljubitelje Zastave 750/850 iz čitave bivše Jugoslavije. Izloženi  su očuvani primerci, neretko skupi, neretko nedostupni.

Ipak, oni koji se odluče da kupe restauriran model, moraće da odvoje od 4.000 do 6.900 evra koliko trenutno iznosi jedna Zastava 750 na auto oglasima.

Nažalost, Zastavinih naslednika nema. Nema ni iz drugih pogona osim Fijatovog. Fiat 500 za 21. vek je doživeo veliku popularnost. Isti duh u modernom ruhu.

Napravljen je i Fiat 500L (Large) koji izgleda da su ga malo kljukali anabolicima. Abartova, sportska verzija predstavlja pravi mali zvrk, Davida koji može da pojede svakog Golijata i pokida asfalt za sobom.

Najnovija verzija će biti samo na električnom pogonu i čini se da se mnogo dobro prilagođava godinama i da ćemo biti svedoci istog duha Fiata 600/Nuovo 500 još mnogo decenija.

„Fiće“ danas nema. Nema ni države u kojoj se pravila. Nema ni Flojda. Ostaju samo fragmenti prošlosti koji se čuvaju zahvaljujući nekim ljudima i njihovim sećanjima.