Posle nekoliko dana jakih kiša i manjih uragana i tajfuna koji su pogodili Filipine, osvanuo je veoma lep i sunčan praznični dan Sv. Nikolaja Čudotvorca ove 2017. godine Gospodnje.
Iako je ovde zvanično kalendarska zima, temperatura na Nikoljdan je bila oko 30 stepeni Celzijusovih. Jedina dva pravoslavna Srbina koji se trenutno nalaze ovde na obali Tihog okeana u gradu Daetu (120.000 stanovnika) smo: eparhiot eparhije Raško-prizrenske u egzilu i moj domaćin Branko Milošević i ja. Obojici nam je Sveti Nikola porodični zaštitnik i krsna slava.
U prostoriji (sali) koja se nalazi na prvom spratu iznad Brankovog restorana, u kojoj po potrebi improvizujemo bogoslužbeno mesto i koju pripremamo za služenje svete liturgije, na ovaj praznični svetonikolajevski dan, pored nas dvojice Srba – slavskih domaćina, okupili su se i Filipinci, Amerikanci i Rusi koji su delimično uzimali učešća i u bogosluženju čitajući određene bogoslužbene tekstove. Posle prvog molitvenog dela proslave, pristupili smo takođe u svečanom i molitvenom duhu blagosiljanju slavskog žita i sečenju slavskog kolača.
Za većinu naših gostiju, molitveni obred slavskog kolača i žita je do tada bio nepoznat i svi su sa naročitom pažnjom pratili i učestvovali u ovom svetom činu. Ukratko sam na engleskom jeziku prisutnima objasnio poreklo, značaj i smisao proslavljanja krsne slave u srpskom narodu. Posle bogosluženja, bilo je puno pitanja i razgovora o veri i slavskom obredu. Nas dvojica slavara smo se, zajedno sa domaćicom, Brankovom suprugom pravoslavnom Filipinkom Lorelei pobrinuli i za svečanu slavsku trpezu po tradicionalnom srpskom običaju uz filipinske dodatke. Mi smo spremili posne punjene paprike i podvarak sa suvom ribom, a domaćica pirinač (koji se u ovim krajevima masovno proizvodi) i lokalnu okeansku ribu.
Razišli smo se kasno posle podne u duhu radosti, blagodarnosti i međusobnog poštovanja. Svi se unapred raduju našim sledećim molitvenim okupljanjima i ako Bog da, svečanoj proslavi Božića – Rođenja Hristovog ovde na Filipinima. Božićna proslava će svakako imati svojih specifičnih lokalnih filipinskih karakteristika, jer ovde nemamo hrast, pa će badnjaci biti palmine grančice, a umesto pšenice, slame, kukuruza i meda, verovatno ćemo imati pirinač, kokos, ananas i papaju… Nadamo se tada i gostima iz Manile i još nekoliko okolnih gradova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
