Filipini: Božić na Dalekom istoku

Za njih je sve bilo novo i neobično. Većina nikada ranije nisu videli niti učestvovali u bilo čemu sličnom: postavljanju ikonostasa i ikona, formiranju oltara i svega što je neophodno za služenje svete liturgije, vezivanju srpskih badnjaka, polaganju slame po podu, ukrašavanju bogoslužbenog mesta… Moj domaćin Branko i ja smo se takođe prvi put susreli sa neobičnim uslovima u kojima na Filipinima treba jednim delom pripremiti i preneti duh srpskog pravoslavnog načina proslavljanja Božića.

Dakle, hrast ovde ne postoji. Nema ničega što bi bar podsećalo na hrast, a palmi postoji više stotina vrsta. Na kraju smo se odlučili da badnjak ovde može biti jedino cikus-palma koja nema velike listove i grane kao većina drugih. Slama kakva je nama poznata – takođe ne postoji ovde na pacifičkoj obali. Preporučili su nam pirinčanu travu koja nije bila dobra zamena za slamu, a samo nekoliko dana pred Božić, Gospod nam je poslao brata Atanasija – pravoslavnog Filipinca koji živi na selu i bavi se proizvodnjom organske hrane i koji nas je naučio da će nam najbolje poslužiti slama od kokosa, koju lokalno stanovništvo koristi za proizvodnju užadi.

Sestre koje su bile zadužene za cveće i ukrašavanje bogoslužbenog mesta, to su učinile na jedini način koji znaju – filipinski. Božićne vaze i korpe su bile pune filipinskog cveća i neobičnih ukrasnih biljki, zatim ananasa, banana, kokosa, kakaoa, papaje, manga, a celivajuću ikonu i krst i deo oltara su ukrasile školjkama iz Tihog okeana. Pored ostalih specifičnosti proslave Božića na Filipinima, stekao sam utisak da je ta dva dana naročito (na Badnji dan i Božić) bilo veoma toplo. Kasnije sam saznao da je temperatura vazduha ovde na Božić dostigla 33 stepena Celzijusa, a zbog velike vlažnosti vazduha, realan osećaj je bio da je puno toplije.