Finska: Kad sunce zalazi u ponoć

Helsinki, prestonica sa 600 hiljada stanovnika i prva na našem putu po skandinavskim zemljama – leži na obali Baltičkog mora. Na iskraju leta, dočekuje nas svežim dahom predvečerja. „Dok se ne smrkne imaćete sasvim dovoljno vremena da obiđete uži centar i stignete do Južne luke.

U ovo doba godine sunce zalazi tek oko deset sati uveče. Mesec dana ranije doživeli biste suton u ponoć!“, kažu naši domaćini.

Ne gubimo vreme, već žurnim korakom grabimo širokom avenijom kroz koju neprestano tutnje tramvaji. Prolazimo pored impozantne zgrade sagrađene od smeđeružičastog kamena. Finski parlament, neobičan po tome što u svom sastavu ima najveći broj žena-članica u Evropi.

Od ukupno dvesta, sedamdeset tri mesta zauzima „nežniji pol“. Pretpostavljamo da je predsedniku Finske lako je ona, gospođa Tarija Halonen, uvek bivša predsednica Finske, uvek mogla računati na njihovu „većinsku solidarnost“.
Primećujem da su natpisi dvojezični! Bez obzira što u ovoj zemlji ima samo šest odsto Šveđana, oni predstavljaju značajnu manjinu, što dokazuje podatak da je pored finskog zvanični jezik – i švedski. Skrećemo prema trgu sa klupama na kojima je dosta sveta.

Na okruglim stočićima su čaše sa dopola ispijenim ili tek donetim penušavim pivom. Uživajući na izbledelim zracima nejakog sunca, opušteni i lagano obučeni na „vrućini“ od dvadesetak stepeni, podjednakim „snagama“ ispijaju ga nemilice i muškarci i žene.

0Taj prizor će biti neizbežan bilo gde u gradu; u parkovima, ispred prodavnica, u pasažima… „Po svemu sudeći to naše omiljeno nacionalno piće pije se stojeći, sedeći, najčešće ležeći!“, objašnjava nam naš vremešni i dostojanstveni vodič Inger, u prevodu njegovo ime znači – gospodin Pivo!