Fitnes kao terapija astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa 1

Vežbanje Foto: Wikipedia

Astma je reaktivno oboljenje disajnih puteva koje karakteriše kratkoća daha, kašalj i otežano disanje.

Nastaje usled:

a) Stezanja glatkih mišića oko disajnih puteva

b) Oticanja ćelija sluznice

c) Povećanog lučenja sluzi

Astma može biti izazvana alergijskom reakcijom, vežbanjem, infekcijama, stresom ili drugim nadražujućim sredstvima iz okoline, kao što su polen, materije koje se udišu, dim cigareta i zagađenje vazduha. To je jedno od najčešćih respiratornih poremećaja koji pogađa i odrasle i decu. Iako astma nije razlog koji sprečava osobu da vežba, astmatičari treba da zajedno sa svojim lekarom naprave odgovarajući program vežbanja.

Približno 80 procenata astmatičara, posbeno sportista, doživljava napade astme tokom vežbanja (zove se astma izazvana vežbanjem ili skraćeno na engleskom EIA, exercise induced asthma), koje karakteriše umerena opstrukcija koja nije opasna po život, ali smanjuje takmičarsku sposobnost.

Težina napada EIA povezana je sa intenzitetom vežbanja i potrebama za vazduhom, kao i sa ekološkim uslovima. Udisanje hladnog, suvog vazduha izgleda da prouzrokuje veću opstrukciju nego udisanje toplog, vlažnog vazduha. Nije potpuno jasno šta tačno uzrokuje EIA, ali se veruje da se EIA izaziva kada disajni putevi postanu suvi kada se vlaga iz vazduha apsorbuje dok prolazi kroz nos do donjeg dela pluća.

Bronhitis, oblik opstruktivnog plućnog oboljenja koje karakteriše upala bronhija, prvenstveno prouzrojuje pušenje cigareta, mada zagađenje vazduha i nezdravo radno okruženje mogu da imaju manju ulogu. Akutni bronhitis je pored toga i upala sluznica.

Međutim, akutni bronhitis može da se javi i posle prehlade ili izlaganja određenim česticama prašine ili isparenjima, i da se izleči za nekoliko dana ili nedelja. Hronični bronhitis u najvećem broju slučajeva traje doživotno.

Emfizem je drugi oblik hroničnog oboljenja pluća koje uzrokuje hronična upala alveola, što za posledicu ima pucanje zidova alveola. Ovo prouzrokuje znatno smanjenje respiratorne funkcije. Klasični znakovi emfizema su hronični nedostatak daha i kašljanje. Emfizem i bronhitis se zajedno nazivaju hronična opstruktivna pulmonalna oboljenja, ili skraćenica na engleskom, COPD.

Vežbanje i astma

Većina osoba koje imaju kontrolisanu astmu imaće koristi od redovnog vežbanja, koje pomaže smanjenju potreba za udisanjem vazduha za različite zadatke, što im olakšava da obavljaju normalne svakodnevne aktivnosti sa manjim gubljenjem daha i ređim napadima astme. Nekoliko studija pokazalo je da redovno vežbanje može i da smanji broj i težinu napada astme izazvanih vežbanjem.

Fitnes kao terapija astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa 2 — Foto: Pixabay/StockSnap

Vežbanje i hronični opstruktivni bronhitis

Laki trening će osobama sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom možda koristiti, a možda i neće, što zavisi od težine njihovog oboljenja. Ove osobe treba pažljivo da proverava i prati njihov lekar, mada većina osoba sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom ne popravljaju funkciju svojih pluća, vežbanjem mogu da se ostvare druga poboljšanja kao što je smanjena uznemirenost, telesna težina i stres, kao i poboljšana sposobnost za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Osnovni ciljevi treninga su:

a) Da poboljšaju funkcionalni kapacitet

b) Poboljšaju funkcionalno stanje

c) Smanje težinu subjektivnog osećaja nedostatka vazduha

d) Poboljšaju kvalitet svog života

Osobe sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom koje imaju stabilno stanje i koje su stekle sva moguća poboljšanja kroz program vežbanja pod lekarskim nadzorom, trebalo bi da imaju koristi i od programa vežbanja bez lekarskog nadzora. Podstičite ove osobe da učine najviše što mogu, jer svaka, i najmanja, vežba koju urade može da eventualno poboljša njihovo zdravlje.

Smernice za vežbanje u slučaju astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa

Astme	Hroničnog opstruktivnog bronhitisa
1. Astmatičari treba da sa sobom uvek imaju inhalator za bronhodilataciju i treba im naložiti da ga upotrebe čim se pojavi prvi znak šištanja u plućima.	1. Osobe sa nestabilnim hroničnim opstruktivnim bronhitisom ne treba da učestvuju u programu vežbanja bez lekarskog nadzora.
2. U početku intenzitet vežbanja držite na niskom nivou pa ga postepeno povećavajte tokom vremena, jer je intenzitet vežbanja direktno povezan sa težinom i učestalošću astme.	2. U početku izbegavajte vežbe za gornji deo tela kao što su „ručni bicikl“ ili veslanje, zato što one previše naprežu pulmonalni sistem. Opsežnom programu vežbanja može postepeno da se doda trening sa opterećenjem za gornji deo tela.
3. Ukoliko se pojave simptomi astme, smanjite intenzitet vežbanja.	3. Kod klijenata sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom primenite smernice za vežbanje astmatičara.
4. Upotreba inhalatora nekoliko minuta pre vežbanja može da smanji mogućnost napada astme.	4. Osobe sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom treba da sa sobom uvek imaju inhalator za bronhodilataciju i treba im naložiti da ga upotrebe čim se pojavi prvi znak šištanja u plućima.
5. Podstičite astmatičare da popiju dosta tečnosti pre i u toku vežbanja.	5. Osobe sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom treba da izvode vežbe disanja radi jačanja respiratornih mišića.
6. Astmatičari treba da imaju duže periode zagrevanja i hlađenja.	6. Pažljivo odradite zarevanje i hlađenja kako biste izbegli pojavu gubljenja daha.
7. Osobe sa disajnim poremećajima često će doživeti više simptoma respiratornih problema kada vežbaju u ekstremnim uslovima (visoka ili niska temperatura sredine, veliko prisustvo polena i velika zagađenost vazduha).	7. Nekim osobama sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom možda će biti potreban dopunski kiseonik tokom vežbanja.
8. Nošenje maske za lice tokom vežbanja pomaže da vazduh koji se udiše bude topliji i vlažniji, i može da svede astmatične reakcije tokom vežbanja na minimum.	8. Klijenti sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom ne smeju da puše. Ukoliko ne žele da prestanu da puše nemojte sa njima vežbati.
9. Osobe sa disajnim poremećajima treba pažljivo da prati njihov lekar.	9. Na osnovu reakcija na vežbanje, zajedno sa lekarom proverite vrstu i doze lekova koje koriste.
10. Treba da vežbaju samo stabilni astmatičari.	10. Ukoliko se učinak pacijenta hroničnim opstruktivnim bronhitisom pogoršava, podstaknite ih da učestvuju u programu pulmonalne rehabilitacije dok im se simptomi ne poprave.

Primeri i preporuke za vežbanje

Astma	Hronični opstruktivni bronhitis
Režim.
Dobri primeri vežbanja za astmatičare jesu dinamičko vežbanje, hodanje, vožnja bicikla i plivanje. Plivanje može da bude posebno korisno zbog toga što astmatičarima omogućava da udišu vlažan vazduh iznad površine vode.	Dinamičko vežbanje, hodanje i vožnja stacionarnog bicikla. U početku vežbe za gornji deo tela kao što su „ručni bicikl“, veslanje i skijaški kros možda neće biti pogodne zbog većih zahteva za udisanjem vazduha. Postepeno dodajte vežbe sa opterećenjem za gornji deo tela.
Intenzitet.
Preporučite dinamičko vežbanje niskog intenziteta na osnovu stanja fizičke sposobnosti i ograničenja.	Preporučite dinamičko vežbanje niskog intenziteta. Podesite intenzitet prema disajnoj reakciji pacijenta na vežbanje. Intenzitet vežbanja držite ispod tačke u kojoj se može pojaviti bilo kakav problem u disanju.
Učestalost.
Podstičite asmatičare da vežbaju najmanje tri do četiri puta nedeljno. Osobe sa niskim funkcionalnim kapacitetom, ili oni koji gube dah tokom dužeg vežbanja mogu da imaju koristi od vežbanja sa prekidima (dva puta po deset minuta).	Podstičite obolele od hroničnog opstruktivnog bronhitisa da vežbaju bar četiri do pet puta nedeljno. Možda im mogu koristiti i kraći blokovi vežbanja sa prekidima.
Trajanje.
Podstičite duže, postepenije zagrevanje i hlađenje (duže od 10 minuta). Ukupno trajanje vežbanja postepeno povećavajte na 20 do 45 minuta.	Podstičite dugo, postepeno zagrevanje i hlađenje (duže od 10 minuta). Ukupno trajanje vežbanja postepeno povećavajte na 20 do 30 minuta.