Francuska: Ključevi rajskih vrata

Verovatno imaju pomoć odozgo.

Utoliko pre trebalo bi, prema prvenstvu, da najbolja vina prave pape.

Ako probate papsko vino, čiju tradiciju proizvodnje nastavljaju vinogradari sela Šatonef du Pap iz okoline Avinjona, doznaćete istinu.

Njihovo vino je ono kakvim zamišljamo proizvod kaluđerskih mračnih podruma: crno, gusto i jako, miriše na duvan i kožu; „žestoko, papreno, zabibereno“ (Bernar Pivo, francuski vinski autor).

Poznaćete ga pre nego što ga okusite po teškoj flaši, koja na staklu ima izlivene papske simbole – tri tijare i ukrštene ključeve svetog Petra koji otvaraju rajska vrata.

Zbog nestabilnosti u Rimu, pape su se početkom četrnaestog veka ustoličile u Avinjonu.

Drugi po redu avinjonski papa, Jovan XXII, podigao je letnju rezidenciju na brdu iznad Rone u mestu Šatonef i zasadio deset hektara vinograda.

Potrebe za vinom bile su velike, kako i priliči svetim ocima.

Računovodstvo papske kurije vodilo je evidenciju o pribavljenom vinu: nedeljno se u kuriji pila bačva od vagon vina, odnosno dva i po litara po glavi dnevno. Prilikom ustoličenja pape Klimenta VI popijeno je neverovatnih sto šezdeset hiljada litara vina!

Za papu Bonifacija XII, koji je sagradio veličanstvenu avinjonsku palatu, „najveći gotski spomenik u srednjem veku“, pesnik Petrarka, tada zaposlen u papskoj kuriji (u Avinjonu je sreo Lauru), rekao je da je „okorela pijanica“.

Kada se Sveta stolica vratila u Rim pred kraj veka, u Avnjonu su birali nekoliko antipapa, koji su takođe bili ljubitelji vina; jedan od njih, Kliment VII je vinaru iz Šatonefa nametnio dvostruku obavezu isporuke vina, jer nije ispunio prethodnu.

Posle je papska letnja rezidencija srušena i od kamena je izgrađeno selo sa dve hiljade stanovnika i oko tri stotine vinara, koji obrađuju preko tri hiljade hektara vinograda.

Vinogradi su spušteni niz brdo, na teren od kvarcnih oblutaka, koje je reka Rona vekovima valjala sa Alpa.

Pravilo je da se loza gaji samo tamo gde uspevaju lavanda i majčina dušica.

Teren je težak za obradu, ali kamen čuva toplotu grožđu; čokoti se režu nisko, jer sa Alpa duva mistral.

Ovde je prvi put uvedena kontrola geografskog porekla vina, koja je kasnije proširena na celu Francusku.

Vina šatonef du pap su „simfonija sorti“: prave se od trinaest sorti, a osnovna je grenaš.

Za širaz sam čuo, za ostale nisam: kleret, rusan, burbulan, pikpul, pikardan i murveder, a zatim senso, kunuaz, muskarden, vakarez, tere.

Osam sorti za crno i pet za belo vino; ovo drugo ćete jedva naći.

Posetili smo „šato“ jednog od najpoznatijeg vinogradara i vinara, Domaine du Vieux Telegraphe, koji pravi rajska vina (sa ključevima na flaši!).

A zatim obližnji gradić Oranž, koji je rodno mesto holandske i engleske kraljevske dinastije Oranž-Nasau.

U gradu je rimski amfiteatar i slavoluk podignut rimskom vojskovođi Germaniku.

Unuk Marka Antonija, brat Klaudijev, sestrić Tiberijev, otac Kaligulin i Agripinin, deda Neronov… ako nešto nisam zapamtio, to je zbog – crnog vina.