I Frankenštajnovo čudovište je bilo vegetarijanac

Ovaj datum proslave osnovalo je severnoameričko vegetarijansko društvo (North American Vegetarian Society) 1977. godine, a godinu dana kasnije odobren je od strane Međunarodne vegetarijanske unije. Svetskim danom vegetarijanaca počinje mesec oktobar, koji se obeležava kao „Mesec vegetarijanske svesti“.

Pored svesti o etičkim prednostima, fokus se stavlja i na ekološke, zdravstvene i humanitarne povoljnosti. Svetski dan vegetarijanaca treba da obezbedi edukaciju i svest o vegetarijanskoj ishrani, promovišući radost, saosećanje i životne mogućnosti koje vegetarijanski način života može da pruži.

Šta je vegetarijanstvo?

Prema Vegetarijanskom društvu, vegetarijanac je neko ko ne jede meso, živinu, ribu, morske plodove, insekte, želatin i životinjske masti.

Vegetarijanska ishrana uključuje voće i povrće, žitarice, orašaste plodove, semenke, jaja, mlečne proizvode, s tim što uključivanje mlečnih proizvoda i jaja zavisi od vrste ishrane koja se prati.

Konzumiranje jaja i mlečnih proizvoda (životinjski nus – proizvodi) za vegetarijance je prihvatljivo ukoliko se životinje uzgajaju u adekvatnim uslovima, dok se izričito protive ubijanju životinja zbog hrane.

Sa druge strane, vegani veruju da životinje imaju pravo da budu oslobođene ljudske upotrebe, bilo da je to za hranu, odeću, nauku ili zabavu, i oni ne konzumiraju ni primarne ni sekundarne (jaja i mleko) životinjske proizvode.

Iz želje da se izbegnu svi oblici eksploatacije životinja vegani se odlučuju da odbace nus – proizvode koje većina vegetarijanaca nema problem da konzumira.

Pored navedenih, postoji još vrsta vegetarijanaca kao što su sirovi vegani (konzumiraju samo sirove biljne namirnice, većinom voće, povrće, orašaste proizvode, semenje i žitarice), makrobiotičari (jedu samo cela zrna žitarica i mahunarki uzgajanih organski), frutarijanci (jedu samo plodove i semenje) i najekstremniji oblik vegetarijanstva tzv. radikalni frutarijanci (jedu samo plodove voća koje je samo palo na zemlju).

Benefiti vegetarijanske ishrane

Osoba ne mora da jede meso da bi dobila sve hranljive materije koje su joj potrebne za dobro zdravlje.

Jedan od razloga koji doprinosi boljem zdravlju je taj što ljudi koji prate vegetarijansku ishranu konzumiraju veliku količinu svežih i zdravih namirnica biljnog porekla, a koje im obezbeđuju visok unos antioksidansa i vlakana.

Konzumiranje vegetarijanske ishrane zaustavlja i povećanje viška masti u organizmu, smanjuje rizik od srčanih oboljenja a vlakna i antioksidansi pomažu u borbi protiv raka.

Većina ljudi smatra da je vegetarijanska ishrana zdravija i ekološkija u poređenju sa ne-vegetarijanskom ishranom.

Pored zdravstvenih i ekoloških prednosti, vegeterijanska ishrana podrazumeva i humanost tako što brine o tretiranju i zaštiti životinja.

Znamenite ličnosti i vegetarijanstvo

Ideja o izbegavanju mesa u ishrani nije nova koliko deluje, ona je postojala u različitim oblicima kroz istoriju, a negovale su je razne istorijske ličnosti, od pisaca preko filozofa pa do doktora medicine.

Recimo, pisac Franc Kafka patio je od probavnih bolesti, te je rešavao svoje zdravstvene probleme negujući vegeterijanski način ishrane.

Doktor Džon Harvi Kelog promovisao je vegeterijanstvo kao deo filozofije “biologičnog življenja”, koja je zahtevala od pristalica da pored mesa, izbegavaju i alkohol i cigarete, te da aktivno vežbaju. On je izumeo dva prehrambena proizvoda koja su prilagođena vegeterijanskoj dijeti a još uvek su u upotrebi – granule i kornifleks.

Lav Tolstoj predstavlja jednu od najznačajnijih ličnosti za rast vegetarijanskog pokreta tokom 19. veka. Negujući pacifističku filozofiju, odbacio je nasilje nad životinjama i ljudima, čak je i pripovedao o posledičnoj desenzitivnosti ljudi koji obavljaju poslove u klanicama.

Meri Šeli, autorka dobro poznatog klasika “Frankenštajn”, takođe je upražnjavala dijetu bez mesa, a u njenom čuvenom delu i čudovište je vegetarijanac. Ono govori kako su mu “žirevi i bobice dovoljna ishrana” te da nema potrebe za uništavanjem ljudi i životinja kako bi utolio glad.

Ukoliko ste vegetarijanac ili želite da pokušate sa vegetarijanskom ishranom, treba da znate da zdravlje neće doći preko noći – kao i za sve, potrebno je vreme da ovaj način ishrane pokaže rezultate.

Takođe, ako nemate ideju koju hranu pripremiti, inspirativne recepte možete pronaći na sajtu osnivača Svetskog dana vegetarijanstva.