Galicija nije postala Sicilija

Čelnici Antene 3, prve privatne televizije koja je u Španiji osnovana 1990. imaju razloga da budu više nego zadovoljni. Serija će svetsku premijeru najverovatnije doživeti na Netfliksu, budući da su gotovo sve serije ove televizije već tamo. Posle odgledane prve epizode možemo reći da je ova serija odlična.

Bavi se novijom istorijom, što je poslednjih dvadeset godina na Iberijskom poluostrvu običaj. Svaka od tri vodeće TV kuće ima po nešto. Državna RTVE se poslednjih nekoliko godina trudi da postane javni servis, u čemu uglavnom i uspeva, mada ponekad podlegne ovde kod nas dobro poznatoj praksi da ono što ne može da prođe na televiziji prolazi na radiju. privatne Antena 3 i Telecinoco imaju u ponudi neko TV ostvarenje ove vrste. Španci poslednjih godina prave dobre serije koje se napolju odlično prodaju.

Spomenuta „Farinja“ je zasnovana na knjizi novinara madridskog „Paisa“ Nača Karetera. Reč je o knjizi zasnovanoj na istinitim događajima početkom osamdesetih godina, u pitanju je švercovanje droge u Galiciji. Produkcija je dobra, a bilo je i pravo osveženje čuti galicijski akcenat na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Ime Načo Karetero spominjaće se po celoj zemlju budući da mu je knjiga zabranjena. Bivši predsednik opštine Ograve u Galiciji Hose Alfredo Boa Gondar, koji je spomenut u knjizi tvrdio je kako je“naneta uvreda njegovoj časti“. Sutkinja koji je vodila taj slučaj presudila je da je optuženik u pravu i da knjigu treba zabraniti. Izdavač je pre sudske zabrane uspeo da distribuira tiraž od 10.000 primeraka. Uvređeni Alfredo Boa Gondar za koga autor knjige navodi da je „pogodovao švercerima primivši znatnu imovinsku korist“, se pojavio debatnoj emisiji koja je emitovana odmah posle prve epizode „Farinje“. Zajedno sa advokatom pojavio se u emisiji, a obojica su odbili da odgovore na bilo koje pitanje novinarke koja je emisiju vodila i pravdali se kako ne mogu da daju izjave. nikome u studiju, a i nama koji smo emisiju gledali nije bilo jasno zašto su se onda uopšte i pojavljivali. Knjiga je zabranjena krajem februara, te je za samu seriju to bila reklama koja se samo poželeti mogla. Danima je po televiziji išla reklama „serija o švercu droge, snimljena prema istinitim događajima koji su opisani u zabranjenoj knjizi“.

Sve je urađeno kako treba, scene se smenjuju brzo, nasilja je možda i previše, ali likovi su jasno i dobro osmišljeni U seriji glume galicijski glumci, španski izgovaraju sa galicijskim akcentom. Što se mi ne čuje toliko često na tamošnjim nacionalnim televizijama. Nekoga, po scenama koje su snimljene u Kolumbiji, serija može podsetiti na čuveno ostvarenje „Narkos“, ali to nije slučaj.

„Farinju“ potpisuje produkcijska kuća Bambu koju naša publika poznaje po serijama „Velvet“ i “ Grand Hotel“ što su ih emitovale RTV Vojvodina i RTS. Glumačka podela je sjajna. Najupečatljiviji je Havijer Rej, koji glumi slavnog galicijskog narko bosa Sita Minjanka, ovdašnja publika ga pamti kao Matea iz Velveta. Upečatljive su i uloge Antonija Durana koji igra lik Manuela Čarlima i Manuela Lorensa koji ogra lik Terita. To je lokalna priča sa globalnim ambicijama.

Španska policija je u zoru 12. juna 1990. pohvatala narko bosove u Galiciji koji su se bavili Švercom hašiša i kokaina u Operaciji Nekora još od početka osamdesetih godina. Ova operacija je, kako tvrde poznavaoci tamošnjih veoma složenih prilika, uspela u tome da „Galicija ne postane Sicilija“.

Nema nikakve sumnje da će ova serija ostvariti svoje globalne ambicije koje su njeni producenti zacrtali. Ključ uspeha ovog ali svih ostalih dela ovog žanra možda je najbolje objasnio u knjizi Žan Pker Eskenazi „Televizijske serije: budućnost filma“ (izdavač: Clio, prevod Iva Brdar). On kaže:

„Kao i film, televizija je morala da se prilagodi i navikama svojih gledalaca. Način recepcije televizijskog programa podstakao je urednike da naprave programsku strategiju zahvaljujući kojoj će TV program postati deo porodičnog života. Uz to, nastojali su da navike i porodične rituale povežu sa programskom šemom tako štosu gledaocima nudili precizne termine u kojima će pratiti svoj omiljeni program. Redovan program doprineo je većoj medijskoj pismenosti, a veština čitanja televizijskog teksta neprestano se usavršavala“. Usavršila se toliko da su se gledaoci razmazili. Nije malo gledalaca koji vole da celu seriju odgledaju u jednom komadu, pa koriste razne opcije gledanja na zahtev. na našem tržištu već postoji nekoliko servisa ovog tipa.

Ovde i sad

Nova serija Alana Bola, dobitnika Oskara za film „Američka lepota“ i tvorca serija „Dva metra pod zemljom“ i „Prava krv“, još jedno je ostvarenje koje se kroz deset epizoda usredsređuje na zbivanja u današnjem globalnom svetu Za temu ima savremenu multirasnu porodicu koju čine profesor filozofije (Tim Robins, dobitnik Oskara za film „Mistična reka“ (Mystic River)), njegova žena koja je školski psiholog (Holi Hanter, dobitnica Oskara za film „Klavir“ (The Piano)), njihovo troje usvojene dece iz Liberije, Vijetnama i Kolumbije, i jedno biološko dete. Ova naizgled savršena i napredna porodica zapravo krije duboke jazove.

Zatim jedno od dece počinje da vidi ono što ostali ne mogu. Da li je to mentalno oboljenje? Ili možda nešto drugo? Serija je tragikomični prikaz komplikovanih sila kojima su danas izloženi svi ljudi. Greg (Tim Robins) i Odri (Holi Hanter) su usvojili troje dece iz različitih zemalja u želji da oforme porodicu koja će odraziti multikulturalni potencijal zemlje u kojoj žive.

Kolumbijac Ramon (Danijel Zovato), koji je na početku veze sa barmenom Henrijem (Endi Bin), kreće na terapiju kod psihijatra dr Farida Šokranija (Piter Mekdisi) nakon halucinogenih susreta sa brojevima „11:11“. Duk (Rejmond Li), koji je usvojen iz Vijetnama, uživa u pogodnostima koje mu pruža karijera „motivacionog arhitekte“, ali njegov celibat brine porodicu.

Liberijka Ešli (Džerika Hinton), koja vodi modni biznis, počinje da se bori sa sopstvenim identitetom kao Afroamerikanka u savremenom američkom društvu i pronalazi sve više razloga da uzdrma brak sa suprugom Malkolmom (Džo Vilijamson). Istovremeno, najmlađe dete Kristin (Sosi Bejkon) ima 17 godina i guše je život i poreklo koji deluju banalno u poređenju sa „egzotičnijom“ braćom i sestrom. Izvršni producenti serije su Alan Bol, Piter Mekdisi i Dejvid Knoler. Serija je dostupna na HBO kanalu i svim njegovim platformama.