Gastro kulinarska razglednica iz Subotice: Strit fud koji morate da probate

Gulaš i paprikaš, gomboci i fanci i mnoga druga jela, samo su neki od tradicionalnih ukusa severa Bačke.

Međutim, uz domaću kuhinju, Subotica ima i bogatu ponudu takozvanog strit fuda, odnosno usputnih zalogaja koji se mogu kupiti na ulici, dok šetate gradom, te je sasvim sigurno da ćete se iz ovog najsevernijeg grada u Srbiji kući vratiti siti i zadovoljni.

Burek iz “Lipe”

Iako pekara, čuvena subotička “Lipa” je prepoznatljiva po bureku, koji je jedan od prvih izbora Subotičana kada žele da pojednu nešto “s nogu”, a naročito posle subotnjeg izlaska, te ne čudi što svakome ko dođe u njihov grad preporučuju da proba baš ovaj specijalitet.

Kako nam objašnjava burek majstor Goran Trajkovski, koji se ovim poslom bavi već dve decenije, samo testo se pravi vrlo jednostavno, tako što se umesi od brašna, vode i soli, a potom se formiraju “loptice” koje se premažu mašću i ostave da odstoje.

“Suština mog posla je u tome da dobro razvučem testo i upakujem burek. Tajna je u tome da se stavi dovoljno materijala, koji mora da bude svež i kvalitetan, ali i da se dobro ispeče. Koleginica koja peče burek, taj posao radi već petnaestak godina i ona u dušu poznaje burek i kada je gotov”, objašnjava Trajkovski po čemu se ovaj burek izdvaja od drugih.

Osim toga, kako dodaje Trajkovski, uspeh leži i u velikom izboru u ukusa, jer osim klasičnih sa sirom, mesom, šunkom i trapistom, u “Lipi” možete da probate burek sa trapistom i kulenom, trapistom i pečurkama, kao i sa trapistom, pečurkama i belim mesom. Takođe, tu su pica i lazanje burek, burek sa junećim mesom, a po narudžbi se pravi i burek sa krompirom.

Ukoliko, pak, želite da probate slatku varijantu, u ponudi je burek sa višnjama i sa jabukama, a specijalitet kuće je burek sa eurokremom i plazmom, koji se pravi po narudžbi.

Ipak, Trajkovski ističe da je za dobar kvalitet presudna veština i uvežbanost celog tima, zbog čega im se zadovoljne mušterije uvek vraćaju.

“Svi se ovim poslom bavimo jako dugo i dobro smo uigrani. Kad svaki dan radiš isto, onda ne možeš da ne budeš majstor svog posla. Imamo i dobru uslugu, koleginice su uvek ljubazne prema mušterijama, vrlo su spretne i okretne, jer nekad moraju brzo da rade zbog velike gužve. To ovde ima svoju tradiciju već dvadeset godina, gde su ljudi navikli da dolaze i kad svi odradimo svoj deo posla dobijemo kvalitetan burek, najbolji u Srbiji”, poručuje uz osmeh Trajkovski.

“Piccolo” pica

Ako negde u gradu ljudi stoje u redu, to je ispred malog natkrivenog objekta u samom centru Subotice u kojem se prodaje “Piccolo” pica.

Čak i kada niste gladni, miris ove pice će vam odmah otvoriti apetit i naterati vas da se ipak “počastite” jednim parčetom.

Iako je parče pice sada već uobičajeni deo ponude strit fuda u svakom gradu, ova nije nalik ni jednoj drugoj koju ste do sada imali prilike da probate.

Tajna koja se krije iza jedinstvenog ukusa, jeste italijanski recept i sastojcima koji se nisu menjali godinama, kao ni pica majstori koji je od samog otvaranja prave.

Na tanko i mekano testo, koje je premazano domaćim peletom, slažu se šunka, sir i gljive, a materijal se ne štedi, tako da je svako parče bogato i sočno.

Postoji i varijanta bez gljiva, a svoje parče možete da isečete na kockice i na taj način bez problema jedete dok šetate gradom.

Langoš

Dijagonalno od “Piccolo” pice, u sličnom objektu u centru Subotice prodaje se čuveni langoš, odnosno mađarska mekika, koja je jedna od omiljenih slanih, ali i slatkih usputnih zalogaja Subotičana.

Ovaj specijalitet se pravi od klasičnog kvasnog testa, a najvažnije od svega je da se peče na vrelom ulju na određenoj temperaturi, što ga čini mekanim, vazdušastim i sočnim.

Langoš može da se jede “prazan”, odnosno začinjen samo solju, a takođe može da se premaže belim lukom, pavlakom, kao i da se kombinuju pavlaka i kečap ili pavlaka i narendani trapist.

Od svih varijanti najviše se prodaje trojna kombinacija sa belim lukom, pavlakom i trapistom, a za sladokusce, tu su je i slatki langoš sa eurokremom, pekmezom ili šećerom.

Sladoled i limunada u “Pelivanu”

Mesto koje nikako ne treba zaobići je poslastičarnica “Pelivan”, koja ima gotovo stogodišnju tradiciju u Subotici. Bez obzira na godišnje doba, Subotičani rado biraju da se u ovoj poslastičarnici okrepe čuvenom limunadom iz sokovnika, koja je prepoznatljiva po svojoj izrazito žutoj boji.

“Svaki dan se pravi nova limunada, tako što se voda zagreje na 60 stepeni, pa se ohladi i onda se stavljaju limun i narandža. Postoje još neke finese, ali je glavna u tome da proizvod mora da bude svež. Dakle, ako hoćete kvalitet, mora da bude sveže”, objašnjava Ismail Nezirović, vlasnik poslastičarnice “Pelivan”.

Ipak, zaštitni znak “Pelivana” svakako je sladoled, čiji se recept prenosi sa kolena na koleno i čuva unutar porodice Nezirović.

Uz veliki izbor standardnih ukusa, od vanile, čokolade, lešnika i nugata, preko karamele, straćatele, plazme i kokosa, do maline, jagode, limuna i šumskog voća, ukusi po kojima se sladoled u “Pelivanu” izdvaja, svakako su krempita, mak, cimet i punč.

“Po statistici, tri najprodavanije vrste sladoleda u svetu su čokolada, vanila i jagoda, a kod mene su ubedljivo na prvom mestu karamela, čokolada i vanila. U poslednje vreme, kako sam uveo ukus krempita, koji je moj izum, ona je postala hit i dosta je tražena”, kaže Nezirović.

Kako objašnjava, sladoled sa ukusom krempite je nastao potpuno slučajno, kada se zadesio na jednom od sajmova, gde mu je sinula ideja da kore koje se koriste za pravljenje istoimenog kolača, iskoristi za pravljanje sladoleda.

“Tako u sladoled stavim kore i one mu daju poseban šmek, a postoji i način na koji se priprema, ali to jeste mala tajna”, dodaje Nezirović.

Osim toga, u ovoj poslastičarnici veliku popularnost ima i sladoled na točenje, na kojem se uvek nalaze tri ukusa. Trenutno su to vanila, višnja i misk ova dva ukusa, a vole ga sve generacije Subotičana, od najmlađih do onih najstarijih.

Kurtoš kolač

Iako nema svoje stalno prodajno mesto, štand sa kurtoš kolačima je stalni gost svih vašara i manifestacija koje se održavaju u gradu, zbog čega je lako dostupan svakome ko se obre u Subotici.

Prvo što će vas privući, jeste sladak miris toplog testa, a potom i neobičan izgled kolača koji je u obliku dimnjaka.

Naime, u pitanju je mađarski specijalitet koji se pravi od slatkog kvasnog testa, a potom peče na žaru.

Najpre se testo razvuče oklagijom i iseče po dužini na trake, od kojih se po jedna namotava na kalup u obliku valjka. Potom se testo uvalja u šećer i stavlja na žar, okrećući se lagano tri do četiri minuta, kako bi se ravnomerno ispeklo sa svih strana.

Kada se šećer karamelizuje i poprimi zlatno-smeđu boju, kolač se skida sa žara i tako vruć može da se uvalja u dodatne ukuse, kao što su kakao, lešnik, kokos, cimet, vanila i orasi, dok je najpopularnija kombinacija sa nutelom i plazmom.

Na ovaj način kolač dobija svoj finalni izgled, što je u direktnoj vezi sa njegovim nazivom, budući da reč “kurtoš” kada se sa mađarskog prevede na srpski, znači dimnjak.