Gde je gradska pijaca sakrila Gospođu Mekiku

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Divan, divan tekst…I ja čeznem za tim mekikama…Vratili ste me u detinjstvo u neku drugu galaksiju….Naslov teksta je savršen! Hoćemo još ovakvih tekstova i leoim stvarima, o normalnom životu….

   1. Tekst jeste o lepim stvarima koje su nažalost prošlost a ovo sad je sve samo ne normalan život…..

2. +Da mi smo skloni da gubimo dusu a uz dusu gubimo i svoj indetitet samim tim izgubicemo i svrhu postojanja na ovim prostorima. Bicemo u nekom buducem vremenu za recimo sto ili vise godina poznati samo kroz pricu „bio jedan srpski narod“… isceznucemo bas kao Pavicevi Haari, da bio jednom jedan narod na ovim prostorima na kojima sada zivi neki drugi narod ni na lik na onaj SRPSKI narod iz onih vremena koja su imala DUSU.

3. Hvala Vam gospodjo puno što ste sa čitaocima Danas-a podelili ovu divnu priču o vrednim i poštenim ljudima. Hvala urednicima što su ovo objavili. Narodu je potrebno više ovako divnih tekstova, a manje izveštaja sa svakodnevnih konferencija poremećenih kriminalaca koji vladaju užasnom propagandom i terorom. Ja ću se svakako potruditi da pronadjem mesto gde gospodje prodaju kolače i prijateljima takodje reći gde da pazare slatkiše. Uprkos tome što im je sada otežan rad lošom upravom na pijaci, kupujući kod njih mi im možemo pomoći. Želim Vama i gospodjama o kojima ste tako lepo napisali, puno zdravlja i sve najbolje !

4. Da li u Beogradu moze da postoji nesto sto bih bila tradicija?U Makedoniji postoji malo mesto po imenu Strzaza,koje je poznato po čuvenim mekicama sa Straze.Ni jedan turista nije prosao a da nije zastao pored ogromnog objekta koji se zove Mekice sa Straže.Bio je to nekada mali lokal a sada zdanje.Da li se u Beogradu može nešto po tradiciji praviti i u uslovima koji su dostojni!

5. Da, upravo tako….i do ispred nosa faktičkom gradonačelniku…S tim u vezi, prošetajte do Palilulske pijace i zatećiće te izgradnju galimatijasa u vrednosti od 13 mil EUR-a

6. Sjajan tekst. I sam ponekad kupujem baklave i tulumbe od ćerke Gospođe Mekike, jedva sam je našao u malecnom kiosku nakon renoviranja. Grad nema dušu odavno ali je zato sve novije, veće, bolje, lepše…

7. Odrasla sam uz njihove mekike. Strasno mi je tesko sto je Kalenic izgubio sve sto je nekada imao.Umalo da da izgubi i kaldrmu koju su betoniralo a sada lupaju beton sa nje. Gde idemo, zasto i zbog cijeg interesa ne znam. Zalosno je gde smo.

8. Imam srecu da poznajem autorku teksta gospodju Joanu koja sebe naziva Jovankom.
   Ona je sada u penziji inace je bila novinar Wasington posta.Nazalost njen divan muz je nedavno preminuo i sahranjen je u rodnom selu Lipolist.
   Ona je nepopravljivi obozavatelj Srba i svega sto je tradicionalno srpsko. Kao takva naravno da se borila za nasu stvar i danas to radi sto svedoci i ovaj vapaj za nasom tradicijom i kulturom.
   Joan hvala ti za ovaj tekst. Dirnula si nas do suza.
   Tvoj prijatelj
   Vlasta