Gde se krije uspavani supervulkan

Poslednjih meseci o njemu se mnogo govorilo u medijima, pošto je u oblasti ovog nacionalnog parka na zapadu Sjedinjenih Američkih Država zabeleženo na hiljade zemljotresa.

Jeloustoun je poznat po svojim gejzirima, jezerima, toplim izvorima, kao i po raznolikom živom svetu koji tu obitava: medvedima, vukovima, antilopama… Kako Bil Brajson objašnjava u svojoj knjizi “Kratka istorija bezmalo svačega”, iako se dugo znalo da je priroda parka vulkanska, tek šezdesetih godina 20. veka geolog Bob Kristijansen zapitao se gde je tačno vulkan, odnosno kaldera. Kalderu ostavljaju za sobom vulkani koji nemaju kupu, kao većina poznatih, već su to uglavnom eksplozivni vulkani koji u jednom moćnom lomu za sobom ostave ulegnutu jamu.

Baš u to vreme, piše Brajson, NASA je testirala nove kamere za snimanje sa velikih visina, pa je upravi Jeloustouna poslala fotografije koje su napravili, misleći da će poslužiti za neku izložbu. Kristijansenu je tek tada postalo jasno – praktično čitav park, 9000 kvadratnih kilometara, bio je kaldera, a eksplozija je ostavila krater prečnika gotovo 65 kilometara i zato niko nije mogao da ga primeti šetajući po tlu.

Jeloustoun je, dakle, supervulkan. On leži na rezervoaru magme čija toplota napaja sve otvore u Jeloustounu, gejzire, vruće izvore i “bućkave blatne rupe”. Prostor sa magmom je širine oko 72 kilometra i na najdebljem mestu debeo je oko 13 kilometara.

“Dok ostali supervulkani obično neprekidno bućkaju na relativno bezazlen način, Jeloustoun eruptira eksplozivno. To se ne dešava često, ali kad se desi, bolje vam je da ste što dalje”, piše Brajson.

Prva poznata erupcija bila je pre oko 16,5 miliona godina i ponovila se oko sto puta do sada. “Jeloustounska erupcija od pre dva miliona godina izbacila je dovoljno pepela da zatrpa državu NJujork do dubine od 20 metara ili Kaliforniju do dubine od šest metara.” Talog pepela tada je prekrio sve delove 19 zapadnih država.

NJegove eupcije se ponavljaju na otprilike 600.000 godina, a od poslednje je prošlo oko 630.000 godina. Geolozi pretpostavljaju da bi erupciji prethodili veliki zemljotresi, ali, za sada, i pored vesti o učestalim ali slabim potresima, ne vide najavu bilo čega značajnog.

„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznjanima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs