Svako treće dete u Srbiji nema uključeno povrće u svakodnevnu ishranu

Ali treba imati u vidu da tručnjaci počinju da ishranu ispituju individualno, radije nego putem opštih preporuka za svaku pojedinačnu osobu.

Prema istraživanjima kompanije Nestlé u okviru globalnog projekta „Nestlé for Healthier Kids“, u Sjedinjenim Američkim Državama, 16 odsto dece ima naviku da preskače ručak. Na drugoj strani sveta, u Rusiji, 30 odsto mališana na dnevnom nivou ne unosi dovoljnu količinu povrća. Takođe, u Kini, poznatoj kao zemlji raznovrsnih i egzotičnih ukusa, deca konzumiraju samo 16 odsto preporučenog unosa mlečnih proizvoda.

 To govoti da iako žive u globalizovanom svetu, deca koja odrastaju na različitim mestima na planeti imaju tendenciju da se drugačije hrane, i da se suočavaju sa drugačijim vrstama izazova u ishrani. Na njihove navike, naravno, utiču konkretne okolnosti poput dostupnosti određenih namirnica, ali i društveni i kulturni faktori koji se prenose sa generacije na generaciju. Zato, nije čudno što stručnjaci počinju da ishranu ispituju individualno, radije nego putem opštih preporuka za svaku pojedinačnu osobu.

„Najveće promene, kada govorimo o budućnosti ishrane, desiće se kako se krećemo ka takozvanoj personalizovanoj ishrani. Preporuke o ishrani se već sada dele na grupe po uzrastu, jer nije svejedno koliko godina imamo, ili prema zdravstvenom stanju – a kasnije će ona postati baš skrojena po meri svakog od nas, sve u svrhu našeg što kvalitetnijeg života u starijoj dobi“, ističe Koraljka Novina Brkić, nutricionistkinja kompanije Nestlé.

Istraživanje u našoj zemlji, koje je u okviru projekta „Zdravo Rastimo“ sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, pokazalo je da 56,9 odsto sedmaka kupuje sendviče ili peciva kao obrok u školi, a da preporučen unos od pet obroka dnevno upražnjava tek svaki četvrti ispitani učenik. Takođe, svaki osmi đak ima manje od tri obroka dnevno, a povrće nije zastupljeno u svakodnevnoj ishrani kod 35,6 odsto učenika.

„Uz uvažavanje svih društvenih okolnosti, i bez obzira na razlike u ishrani mališana koji žive u različitim zemljama, dečija ishrana svakako treba da uključuje redovne obroke, sa svim važnim nutrijentima za njihov pravilan rast i razvoj. Kao što smo videli iz rezultata istraživanja, „problematične tačke“ u ishrani dece širom sveta se razlikuju – ali ono na šta se moramo fokusirati je činjenica da one itekako postoje„, navode iz kompanije Nestle.

Ističu da su još 2009. godine pokrenuli program u kom se obavezali da će primeniti znanje o pravilnoj ishrani kako bi do kraja 2030. godine pomogli da 50 miliona dece vodi zdraviji život. Pod imenom „Zdravo Rastimo“, u Srbiji je ovaj program prvi put pokrenut 2011. godine, a zaključno sa osmom sezonom dostigao je ukupan broj od oko 32.000 obuhvaćenih učenika iz cele Srbije, koji su na praktičan način unapredili svoje znanje o pravilnoj ishrani i važnosti fizičke aktivnosti.