Naučnici otkrivaju: Gde se sakriti u slučaju nuklearne eksplozije?

Nuklearni rat je zastrašujuća pomisao, ali je prioritet za tim istraživača sa Univerziteta u Nikoziji na Kipru.

U nedavnoj studiji, ovi istraživači su izračunali kako će uticaj nuklearne eksplozije uticati na ljude koji se kriju u zatvorenom prostoru. Šta su otkrili? Čak i ako ste na bezbednoj udaljenosti i preživite eksploziju, i dalje biste mogli da budete u opasnosti, piše Science Alert.

„Važno je razumeti kako bi to uticalo na one koji se kriju u zatvorenim prostorima, jer na taj način možemo davati preporuke za njihovu zaštitu“, kaže koautor studije Dimitri Drikakis.

„Na primer, možemo da dizajniramo zgrade koje nude viši nivo zaštite.

Izbegavajte hodnike i vrata

Kada nuklearna bomba detonira, ona ne samo da stvara zračenje u obliku zaslepljujuće svetlosti i ogromne toplote, već i moćne talase koji mogu da putuju desetinama kilometara.

Upravo su ovi talasi potencijalno smrtonosni za one koji su na bezbednoj udaljenosti od eksplozije.

Tim je simulirao nuklearnu eksploziju atomske bombe od 750 kilotona. Poređenja radi, bomba koju su SAD bacile na Hirošimu bila je teška 15 kilotona, a bomba na Nagasaki 25 kilotona – u proseku su bile oko 37 puta manje od onih u simulaciji.

Bojeva glava ove veličine bi verovatno zbrisala sve u krugu od četiri kilometra od detonacije, ali ljudi van tog radijusa bi mogli da prežive ako se sakriju na pravim mestima, piše N1 Zagreb.

Koristeći modele u simulaciji, istraživači su izračunali kako će udarni talas proći kroz zgrade – sobe, zidove, uglove, vrata, hodnike, prozore i vrata – na udaljenosti od 4 do 50 kilometara od mesta detonacije.

Otkrili su da uski prolazi unutar zgrada – kao što su vrata ili hodnici – mogu da deluju kao tuneli, pojačavajući udarni talas do opasnih nivoa, dovoljno da slome kosti.

„Najopasnije lokacije koje treba izbegavati su prozori, hodnici i vrata“, kaže koautor studije Joanis Vilijam Kokinakis.

Najbolja lokacija je onaj deo zgrade koji je najudaljeniji od mesta detonacije, u prostoriji bez prozora. Međutim, „čak i u prostorijama bliže detonaciji, možete biti sigurni od snažnih udarnih talasa ako se nalazite u uglovima zida prema detonaciji“, rekao je Kokinakis.

Takođe je vredno napomenuti da je struktura same zgrade veoma važna. Ne možete se, na primer, sakriti u drvenoj kolibi.

„Ako ste preblizu mestu detonacije, ne možete mnogo da uradite, ali na dovoljnoj udaljenosti, struktura zgrade pruža određenu zaštitu – posebno zgrade od čvrstih materijala poput kamena ili betona“, kaže Ketrin Higli, profesor radijacione biologije na Univerzitetu Oregon. Nije učestvovala u izradi studije.

Neizvesna budućnost

Istraživači kažu da su simulirali eksploziju bombe od 750 kilotona zbog ruskog Sarmata, bombe koju je Kremlj testirao prošlog aprila.
Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je bojazan da bi se svet mogao približiti nuklearnom ratu, a jedan od glavnih motiva za studiju bio je „porast retorike o upotrebi nuklearnog oružja“, rekao je Drikakis.

„Nuklearni rat je ozbiljan problem, može dovesti do ogromnih razaranja. Decenijama je međunarodna zajednica verovala da se to neće dogoditi. Međutim, retorika širom sveta se promenila“, dodao je on.

Autori studije veruju da bi njihovi nalazi mogli pomoći stručnjacima za bezbednost da osmisle bolje strategije za smanjenje štete od atomskih eksplozija i curenja radijacije. Nadaju se da će rezultati pomoći i u budućoj izgradnji objekata otpornih na nuklearne udare.

„Ova studija, u široj slici, želimo dalje da razumemo kako se najbolje zaštititi u scenariju nuklearne detonacije“, rekao je Higli.

Posledice takve detonacije i apokalipse koja će uslediti ovde se ne razmišlja. Biće potrebne potpuno nove studije da bi se shvatilo kako preživeti tako nešto.