Globalna emisija ugljen-dioksida dostigla novu najvišu vrednost

Emisije ugljen-dioksida ne zaostaju za ovim trendom obaranja rekorda, te su uprkos usporenom rastu prošle godine, dostigle novu najvišu vrednost.

Izveštaji grupe istraživača iz organizacije Global Carbon Project (GCP) i Međunarodne agencije za energetiku otkrivaju nam kako je do porasta došlo, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.

Pozitivni pomaci

GCP je u decembru predstavio prvu godišnju procenu porasta globalne emisije ugljen-dioksida za 2019. godinu. Njihova procena je da će konačna vrednost emisija ugljen-dioksida iz industrijskog sektora i usled potrošnje fosilnih goriva biti za 0,6 odsto viša u odnosu na 2018. To je napredak u odnosu na godinu pre toga kada su emisije iz ovih izvora porasle za 2,2 odsto.

Glavni razlog za ovaj napredak je činjenica da je, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, rast emisija iz energetskog sektora posle 10 godina prvi put zaustavljen i da su one ostale na istom nivou kao i 2018. godine.

Da li to znači da će emisije u budućnosti samo da padaju?

Iako su energetika i industrija najveći izvori emisija gasova sa efektom staklene bašte, ipak nisu jedini. Ukupno gledajući, očekuje se da će konačni rast emisija ugljen-dioksida u 2019. biti za 1,3 odsto viši u odnosu na godinu pre te. Glavni razlog za to je upotreba zemljišta.

Bez obzira na to što su emisije od upotrebe zemljišta, u šta se uračunava i krčenje šuma, šest puta manje od onih iz industrije i fosilnih goriva, procenjuje se da će biti odgovorne za više od polovine rasta emisija u odnosu na prethodnu godinu. To je u velikoj meri poništilo napretke na polju energetike.

Autori Global Carbon Project (GCP) izveštaja očekuju dalji porast emisija u 2020. godini, budući da potražnja za energijom raste, zbog čega smatraju da je moguće da će emisije ugljen-dioksida nastaviti da rastu još nekoliko decenija.

Iako je tehnologija obnovljivih izvora energije poslednjih godina toliko napredovala da je došlo do znatnog pada cena, koje sada konkurišu fosilnim gorivima, oni navode da se u uslovima povećane potražnje ipak i dalje masovno koriste goriva čijim se sagorevanjem emituje ugljen-dioksid.

Na sreću postoje i oprečna mišljenja koja ukazuju da se sektor proizvodnje električne energije (najveći sektor u oblasti energetike) ubedljivo najbrže dekarbonizuje, te da će emisije iz ovog sektora nastaviti da padaju.

Debata oko ovog pitanja je još uvek otvorena, a dublji pogled u izvore emisija od prošle godine će nam pomoći da otkrijemo čija predviđanja su izvesnija.

Ko je odgovoran za najviše emisija od fosilnih goriva i industrije?

Iako se predsednik SAD glasno protivi ozbiljnijoj borbi protiv klimatskih promena, očekuje se da će se upravo u Americi videti najveća promena između 2018. i 2019.

Procena je da će u SAD pad emisija ugljen-dioksida iz industrijskog sektora i usled upotrebe fosilnih goriva iznositi oko 1,7 odsto.

Za isti procenat se očekuje i smanjenje emisija u okviru Evropske unije, a smatra se da je u oba slučaja najviše uticalo smanjeno sagorevanje uglja.

Sa druge strane, procenjuje se da će emisije Kine nastaviti da rastu i to bržim tempom nego ranije. Izraženo u procentima, očekuje se porast od oko 2,6 odsto u odnosu na 2018.

Emisije Indije su takođe nastavile da rastu, ali dosta sporije.

Njihov porast od oko 1,8 odsto u 2019. bi bio najmanji rast emisija još od 2013. godine.

Što se tiče ostatka sveta, predviđa se rast od oko 0,5 odsto, što bi predstavljalo najsporiji rast još od 2013.

Kada se posmatraju ukupni podaci dolazi se do zaključka da je Kina najodgovornija za globalni rast emisija prošle godine budući da je zabeležila porast od 0,26 gigatona CO2, što je viša vrednost od ukupnog globalnog porasta od 0,24 gigatona.

Ugalj, nafta ili gas?

Globalno posmatrano, upotreba uglja nije odgovorna za porast emisije ugljen-dioksida u 2019, naprotiv, GCP izveštaj procenjuje da će emisije do kojih dolazi na ovaj način doživeti pad od oko 0,9 odsto za prethodnu godinu. Mnogo zaslužnije su emisije usled upotreba nafte, gasa i proizvodnje cementa, za koje se procenjuje da biti veće za oko 0,9, 2,6 i 3,7 odsto, respektivno navedeno.

Dok u Kini, Indiji i ostalim zemljama u razvoju u jugoistočnoj Aziji i dalje raste upotreba uglja, u protivteži su Evropska unija i SAD, gde ova upotreba opada, te je konačni rezultat emisija na ovaj način u padu i za sada ostaje ispod globalnog maksimuma zabeleženog 2012.

Međutim, upotreba prirodnog gasa, ali i nafte, u poslednjih par godina kontinuirano raste, a GCP izveštaj predviđa da će se taj trend nastaviti i u narednim godinama. Kako se još navodi u izveštaju, iako je upotreba prirodnog gasa za sada neophodna tokom tranzicije prelaska izvore obnovljive energije, povećana potrošnja gasa može da stane na put postizanju postavljenih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena.

Koliko smo daleko od zaustavljanja klimatskih promena?

Da se vratimo na kratko na debatu koju smo pomenuli ranije.

Zaustavljanje rasta emisja iz energetskog sektora je svakako dobar signal i uz velike napretke na polju obnovljivih izvora energije daje osnov za oprezan optimizam. U isto vreme izvesno je i da je dosta blaga zima na severnoj polulopti dodatno „pogurala” ovaj rezultat tako da ćemo morati da sačekamo još godinu ili dve da bismo znali da li je 2019. bila početak novog trenda ili samo izuzetak.

Da bi se sprečio porast srednje globalne temperature iznad 1,5 °C neophodno je da se do 2030. antropogena globalna emisija ugljen-dioksida smanji za 45 odsto u odnosu na 2010. godinu. Na osnovu trenutnog stanja i do sada preduzetih mera u borbi protiv klimatskih promena, veliki broj naučnika i klimatskih aktivista je sa pravom skeptičan po pitanju postizanja ovih ciljeva i smatra da su potrebne radikalnije i brže promene.

Na kraju, ono što je sigurno jeste da koncentracija CO2 u atmosferi svakako nastavlja da raste dokle god se ugljen-dioksid emituje u ovim razmerama. Zbog toga je da bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma neophodno da se antropogeni udeo u povećanju ove koncentracije u ogromnoj meri smanji što pre, a za to će sigurno biti neophodne snažnije mere od onih koje trenutno imamo.