Globalno zagrevanje, sisari i ptice

Njegove knjige i metodologija ostali su u amanet novim generacijama.

Upoređujući Grinelove podatke sa modernim istraživanjima, ekolozi su pokazali da klimatske promene ne daju svima jednake šanse.

Kako se pustinja Mohavi tokom prošlog veka zagrejala za oko 2 °C, brojnost i raznolikost ptica dramatično su opale, ali mali sisari poput džepnih miševa se i dalje drže.

Čini se da je tajna preživelih u noćnom načinu života i sposobnosti da pobegnu od vrućine, ukopavajući se u zemlju.

Ovo su zaključci studije Exposure to Climate Change Drives Stability or Collapse of Desert Mammal and Bird Communities, nedavno objavljene u časopisu Science.

Istraživači su dosad smatrali da posledice klimatskih promena slično pogađaju ptice i sisare, jer i jedni i drugi moraju da održe svoju telesnu temperaturu.

Da bi otkrio zašto su ptice ranjivije, Erik Ridel, ekolog sa Ajova stejt univerziteta i glavni istraživač na projektu, proveo je dve godine mereći prenos toplote i apsorpciju svetlosti u krznu i perju muzejskih primeraka 50 pustinjskih vrsta ptica i 24 mala sisara.

Zatim je te podatke i podatke o ponašanju i staništu vrste uneo u računarski program koji je procenio kolikom toplotnom stresu bi životinja bila izložena i koliko bi se dobro mogla hladiti pod različitim temperaturnim uslovima.

Da bi se ohladile, ptice moraju da troše energiju, a energetski „troškovi“ hlađenja kod ptica su i preko tri puta veći nego kod sisara, pokazalo je istraživanje.

To je zato što se većina malih sisara skloni pod zemlju tokom najtoplijeg dela dana, a takvo ponašanje je čak pomoglo i sisarima poput šumskih pacova, koji nisu posebno prilagođeni pustinjskom životu.

Samo su sisari koji se nađu u previše plitkom tlu da bi obezbedili veliko hlađenje bili izloženi prevelikoj vrućini.

Suprotno tome, mnoge ptice, poput američke vetruške i prerijskog sokola, izložene su „punom teretu globalnog zagrevanja“, objašnjava Endrju Mekehni, ekolog sa Univerziteta u Pretoriji, koji nije bio deo studije.

„Modeli uspostavljaju uverljiv biološki mehanizam koji objašnjava zašto su ptice i sisari različito reagovali na klimatske promene“, dodaje Loren Bakli, ekološkinja sa Univerziteta u Vašingtonu.

Sisari, takođe, mogu biti izloženi riziku od klimatskih promena u budućnosti.

Tanka tla danas pokrivaju samo dva odsto pustinja, ali očekuje se da će se takva područja širiti kako pustinje sve više presušuju.

Zato „ovaj rad pokazuje važnost očuvanja velikih površina sa raznovrsnim mikrostaništima“, kaže Linda Digan, ekološkinja iz Centra za istraživanje klimatskih promena Vudvel.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs