skijanjeFoto: EPA-EFE/Anders Wiklund

Rastuće temeperature izazvane globalnim zagrevanjem i eskalacijom klimatske krize znače da će buduće Zimske olimpijske igre imati problem da pronađu gradove domaćine sa dovoljno snega i leda, pokazalo je novo istraživanje.

Samo jedna od 21 lokacije na kojima je ranije održana Zimska olimpijada mogla bi da bude pouzdan domaćin Igrama u budućnosti ako porast emisije gasova staklene bašte na globalnom nivou nastavi sadašnjom brzinom, upozoravaju naučnici.

Istraživanje, koje je objavljeno dok se oni nabolji u zimskim sportovima pripremaju da se takmiče na veštačkom snegu na Olimpijadi u Pekingu u februaru, pokazalo je da bi gradovi kao što su Vankuver, Torino i Pjongjang mogli da postanu neodgovarajuće lokacije za Zimske igre do kraja ovog veka, dok globalno zagrevanje vodi ka sve manje bezbednim i pravednim uslovima za takmičenje.

Na Alpima – gde su održane mnoge Zimske olimpijade, uključujući i onu prvu 1924. godine – čak i ako emisija gasova staklene bašte bude dramatično smanjena, samo će Albertvil, na oko 2.100 metara nadmorske visine, preostati kao pouzdan domaćin za Igre do polovine ovog veka, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Vaterlou.

Istraživači su iskoristili rezultate ankete u kojoj je učestvovalo 339 elitnih sportista i ternera kako bi izdvojili četiri klimatska indikatora koji služe da se utvrdi da li su uslovi bezbedni i pravedni za održavanje takmičenja: neprihvatljivo visoke ili niske temperature, kiša, mokar sneg i nedovoljna pokrivenost snegom.

Zaključili su da se učestalost nebezbednih i nepravednih uslova znatno povećala tokom proteklih 50 godina na lokacijama na kojima su Zimske olimpijade ranije održavane i da će se takav trend najverovatnije nastaviti.

“Ni jedan sport ne može da pobegne od uticaja klimatskih promena. Ostvarivanje ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma je od ključnog značaja za očuvanje zimskih sportova kakve znamo i da se osigura da širom sveta postoje lokacije na kojima može da se održava Zimska olimpijada”, rekao je za Gardijan Danijel Skot sa Surej univerziteta u Gilfordu, Velika Britanija, vodeći autor studije.

Uticaj loših vremenskih uslova bio je evidentan i na Svetskom kupu u alpskom skijanju, održanom ranije ovog meseca u Zagrebu.

Nedostatak snega i visoke temperature primorali su organizatore da otkažu muški slalom posle samo 19 takmičara, ali ne pre nego što je francuski osvajač olimpijske bronze Viktor Mufat-Ženade pao i povredio članak.

Smatra se da su uslovi na ženskom slalomu obezbedili znatnu prednost onima koji su se takmičili na početku, pošto su se tokom vremena uslovi pogoršavali za svaku narednu takmičarku.
Petra Vlhova, koja je prva startovala, je pobedila, a samo 22 od 60 takmičarki su završile trku.

Temperature na Zimskim olimpijskim igrama su konstantno rasle tokom godina, zbog čega su gradovi domaćini bili primorani da pribegavaju sve drastičnijim merama kako bi omogućili da se takmičenja održe.

U Vankuveru je 2010. sneg helikopterima prenošen tokom Igara, a 2014. u Sočiju, najtoplijem gradu domaćinu Zimske olimpijade, organizatori su iskoristili tone snega koji je sačuvan prethodne zime da bi mogao da posluži u hitnom slučaju.

I organizatori predstojeće Olimpijade u Pekingu suočeni su sa problemima izazvanim klimatskim uticajima.

Pošto se ski staze nalaze u oblasti u kojoj je zabeleženo svega dva centimetra snežnih padavina između januara i marta prošle godine, takmičenja će se gotovo u potpunosti održavati na veštačkom snegu, za koji će, kako se procenjuje, biti upotrebljeno 49 miliona galona vode.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari