Godišnjica rođenja Mihajla Pupina: Od Idvora do prestižnih univerziteta

Pupinovo rodno mesto Idvor nalazi se u Banatu i po poslednjem popisu ima 974 stanovnika. Poznato je po čuvenom naučniku koji je tu odrastao i završio osnovnu školu. Pupin je osećao privrženost rodnom kraju, a kada je otišao u Ameriku dodao je svom prezimenu reč Idvorski kako bi naglasio odakle potiče.

Tokom đačkih dana družio se sa Urošem Predićem, kasnije jednim od najvećih slikara srpskog realizma, koji je rođen u Orlovatu. Pančevo u kom je Pupin išao u srednju školu bilo je za njega usptna stanica, jer se brzo otisnuo u svet.

Zanimljivo je da se Mihajlo Pupin uputio na drugi kontinent, a da nije imao kod sebe mnogo novca ni ideju šta će tačno raditi u Americi. U autobiografiji „Od pašnjaka do naučenjaka“, za koju je dobio Pulicerovu nagradu, opisao je taj period života na sledeći način:

„Imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drukčija. Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista.

Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.“

Radio je teške fizičke poslove, učio jezik i nakon nekoliko godina upisao Kolumbija koledž u Njujorku. Istakao se ubrzo kao darovit student pa je bio oslobođen školarine. Kada je završio studije u Americi, vratio se u Evropu. Najpre je upisao Kembridž, a potom je započeo studije eksperimentalne fizike u Berlinu.

Jedan od njegovih najpoznatijih izuma su Pupinovi kalemovi kojima je omogućen prenos telefonskog i telegrafskog signala na velike udaljenosti. Iako ga je ovaj pronalazak proslavio, Pupin je govorio da „pronalasci stare i na njih se nadovezuju novi, i kako su to dela stvaralačkog duha smrtnih ljudi, i oni su sami smrtni.“

Pedagoški rad ga je ispunjavao, a o tome svedoči činjenica da je svrstan na listu najboljih profesora elektrotehnike svih vremena. Nekoliko njegovih učenika dobitnici su Nobelove nagrade.

Malo je poznato da je učestvovao u osnivanju Nacionalne vazduhoplovna i svemirska administracije, poznatije po skraćenici NASA. O tome postoje dokazi i fotografije sa prvog sastanka.

Često je isticao da je veliki uticaj na njega imala majka Olimpijada Pupin čije su reči bile njegova vodilja kroz život.

„Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave“, zapisao je Pupin majčine savete u autobiografiji.