Golicanje može biti zdravo

Najbitnija funkcija golicanja jeste psihološka. Još je Čarls Darvin konstatovao da je kod mladih šimpanzi zabeležen smeh kada su ih golicali, iz čega je izveo zaključak da je to jedna vrsta socijalnog zbližavanja sa drugima.

Kasnije su psiholozi potvrdili Darvinovu teoriju, dok pedijatri preporučuju roditeljima da koriste golicanje kao metod zbližavanja sa decom (podrazumeva se, bez preterivanja).

Osećaj koji izaziva smeh je produkt toga što na golicanje reaguju osetljivi nervni završeci. Samim tim, oni mogu time i da nas upozore na eventualne pretnje našoj koži, prvenstveno od ujeda insekata i kožnih infekcija. Tabani i pazuh imaju najviše nervnih završetaka.

Nedavna istraživanja su pokazala da golicanje po tabanima može da pomogne organizmu da savlada nemogućnost zadržavanja prirodnih potreba. U studiji objavljenoj 2010. godine, izneta je hipoteza po kojoj određeni nervi u stopalima stimulišu sakralni pleksus, nerv koji kontroliše većinu aktivnosti karlice.

Takođe, lekari kažu da golicanje po stopalima može značajno da pomogne ljudima sa ravnim tabanima da se reše ovog problema. Dodaju još da može da pomogne i da se prekine štucanje.

Ne sme se zaboraviti momenat smeha. Odavno je naučno dokazano da bilo koja vrsta smeha luči endorfin, odnosno hormon sreće. Pored toga, neki naučnici tvrde da nam pojava smeha od golicanja pomaže da vidimo koga mozak prepoznaje kao prijatelja, a svoje tvrdnje potkrepljuju time da veliki broj golicljivih ljudi reaguje samo kada ih dodirnu osobe koje poznaju.

Na kraju, ali ne i najmanje bitno, studija sa Univerziteta u Lidsu iz 2014. godine je pokazala da ukoliko zagolicate tragus, deo uha koji se nalazi na samom otvoru školjke, to smanjuje količinu stresa koje doživljava srce.