Grad na polovini toka Dunava

Na polovini toka Dunava, na 1.401 kilometru, nalazi se Apatin. U „ličnu kartu“ ove bačke varoši treba uneti podatak da se u pisnim dokumentima prvi put pominje 1011. godine, u darovnici mađarskog kralja Stjepana Vespremskog biskupiji. Kako je u svojoj knjizi „Apatin kroz vekove“ zabeležio Milan Bukvić, naselje se nalazilo na velikom poluostrvu između Dunava i njegovog većeg rukavca, a Sloveni su se doselili u šestom veku.
Apatin, sa selima Svilojevo, Sonta, Prigrevica i Kupusina, obuhvata površinu od 320 kvadratnih kilometara, opština ima oko 33.000 stanovnika, a grad nešto više od 20.000. Grad je „pupčanom vrpcom“ vezan za veliku reku, koja je, uz obilje šuma od davnina predstavljala „carstvo“ lova i ribolova. Istorijski dokumenti kazuju da je ovde krajem 18. veka bilo 200 kvalifikovanih ribara, sa većim brojem priučenih radnika. Velike ribaske mreže doneli su Nemci, koji se ovde naseljavaju posle 1748. godine, a carica Marija Terezija 1773. godine dodelila je Diplomu esnafskih prava staležu apatinskih zanatlija, a u cehu ribara, organizacionoj jedinici esnafa, u prvo vreme bili su i mlinari, lađari i pekari. Sedište ribarskog ceha bilo je u gostionici Fudere, sadašnjoj generaciji poznata kao restoran „Šaran“.
Valja zapisati i podatak da su apatinski ribari 1924. godine ulovili 1.566.959 kilograma ribe. A ko je boravio u Apatinu, a nije svratio na riblji paprikaš i/ili prženu ribu u „Šaran“, kao da nije ni bio u ovoj varoši. Danas je na glasu i „Zlatna kruna“, čiji će kuvari na Apatinskim ribarskim večerima, koje se održavaju od 2. do 7. jula, kuvati paprikaš u velikom kotliću za ravno 500 osoba. Ovo će biti 45. nastavak ribarskih večeri, a obeležiće ih i takmičenja za „Zlatni kotlić“, „Zlatnu ribicu“, „Zlatnu bućku“, trke čamaca. Naravno, večeri će proticati u zabavnom tonu, uz učešće nekoliko eminentnih sastava, odnosno estradnih umetnika. Tim priredbama prisustvuje i do 10.000 ljudi, a zanimljivo je da mnogi Apatinci, koji rade u inostranstvu, godišnje odmore planiraju baš za početak jula, kada se održavaju ribarske večeri.
U Turističkoj organizaciji kažu nam da je prošle godine zabeleženo 80.000 noćenja, a da se od razvoja turizma pravi rezultati tek očekuju. Strategija tog razvoja utvrđena je 1998. godine, a rezultat se ogleda u izgradnji marine sa 400 vezova, uskoro će biti otvoreno i pristanište za putnička plovila, u planu je izgradnja robno-transportnog centra, a u tom kompleksu treba da bude zaposleno oko 2.000 radnika. Turisti mogu da pecaju na gotovo svakom koraku, na Dunavu i u rukavcima. Lovci, pak, imaju priliku za lov na ptice, zečeve, srne, jelene, divlje svinje. Obala reke i rukavaca, obilje šuma su i divna prilika za šetnje, u svako doba godine, rekreaciju. Mladi će, i danju i noću, naći zabavu u „Plavoj ruži“, poznatog košarkaša Željka Rebrače.
Banja „Junaković“ takođe zauzima značajno mesto na turističkoj mapi, ne samo kao lečilište. U letnjim mesecima ovde dnevno bude i po nekoliko hiljada kupača, kojima su na raspolaganju i teniski tereni, obližnja šumica za šetnje. Gradi se i kuglana sa osam staza, najavljeno je podizanje akva parka. Priči o Apatinu nikad kraja, naročito uz „jelen pivo“.