U Mumbaj svakodnevno pristižu briljantni umovi – lepotice sa željom za uspehom, sirotinja u nadi za bolji život. Zbog posebnog stila i atmosfere – milioneri celog sveta smatraju da je veoma „šik“ živeti u gradu sa najskupljim stambenim prostorom (jedan kvadrat na Malabar hilu plaćaju i pola miliona rupija!)
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
„Stanovnici Mumbaja veruju u inkarnaciju – budući život i stoga ne čine nasilje!“, kaže naš indijski domaćin, Čandra, mada je istog dana demantovan pošto se lopov uvukao u naš autobus i ukrao njegovu tašnu!
Autobusom „krstarimo“ mumbajskim širokim bulevarima i ulicama, mimo nas promiču fasade starih baroknih palata obojenih vlagom. Sagrađene u kolonijalnom stilu prepoznatljive su železnička stanica Viktorija Terminus, Nacionalni muzej, prelepi hotel Tadž… Prolazimo pored velikog Šigođa parka sa igralištem kriketa koje ujedno služi i za političke mitinge i manifestacije. Smenjuju ga potleušice sklepane od lima sa palminim lišćem umesto krova. Šupljine na spojevima zjape, poneka je prekrivena kartonom ili popunjena zgužvanim novinskim papirom. Ispred njih, u prašini je haotičan nered od vreća, najlon kesa, prevrnutih plastičnih kanti…
Iza naselja limenih kuća uzdižu se blistavo beli soliteri. Novosagrađeni, imaju apartmane svetskog nivoa i cena. Nadmeno i drsko štrče i prkose onima ispod sebe – svesni da je samo pitanje vremena kad će zauzeti i – njihovo mesto. Sa velikog postera na nadvožnjaku smeši se tamnoputa lepotica sa tufnom među obrvama, u podignutoj ruci drži konzervu na kojoj piše „Maha – cola!“ Izbijamo na obalu. Iz talasa Arapskog mora i beličaste izmaglice „izranja“ džamija Hadži Ali. Deluje pomalo sablasno tako uspravljena usred vodenog beskraja. Stara je 150 godina, sa obalom je povezuje put koji nastaje kada je oseka. Za vreme plime muslimanski vernici mogu je posetiti samo čamcima.
„Mumbaj ima najzagušeniji saobraćaj na svetu!“, kažu nam. U to se uveravamo odmah; na sve strane razmilele se rikše, motori, stari i novi automobili, taksi, neizbežni „Tata“ autobusi. Ovu izuzetnu i neverovatnu saobraćajnu gužvu reguliše jedva uočljiv saobraćajac sa – gas-maskom.
„Molim vas trubite!“, piše na znaku pored puta.
„Da bi se uspešno savladao mumbajski saobraćaj potrebno je ispuniti tri uslova: dobar motor, dobre kočnice i – dobra sirena!“, smešeći se kaže naš vozač autobusa.
Zastajemo na semaforu. Na ravnom krovu otmene dvospratne zgrade sa desne strane vidim neobičan vrt sa palminim drvećem. Iza raskošnih puzavica su dve ljuljaška-klupe i veliki kavez za ptice. Sva vratašca na njemu su otvorena – papagaji zelene boje, golubovi i vrapci uleću u zajednički stan.
Dole, ispred te iste zgrade, na pločniku sedi slepac rošavog lica od velikih boginja, priča sa gubavcem bez šaka koji u svojim patrljcima vešto drži pikavac uzet sa gomilice skupljene pored njegovih prašnjavih stopala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
