Građani protiv klimatskih promena

Komentari koji joj se upućuju dobrim delom oslikavaju kako se javnost odnosi prema ovom problemu. Dok su oni koji smatraju da Greta čini pravu stvar očekivali da dobije Nobelovu nagradu za mir, političari i vlasnici velikih kompanija poručivali su joj da se stiša i da je bolje da uči. Među skepticima bilo je onih koji su joj upućivali najgore moguće uvrede ne znajući ni sami zašto, ali i onih koji su želeli da izbegnu brzopletost i ne daju svoju ocenu pre nego što shvate šta ova devojčica zaista radi.

Gretina priča počela je u avgustu prošle godine. Petnaestogodišnja devojčica je tada odlučila da ne ide u školu do parlamentarnih izbora u Švedskoj već je svakog dana za vreme časova sedela ispred Riksdaga držeći natpis „Školski štrajk za klimu”. Neposredni razlozi bili su toplotni talasi i šumski požari koji su tog leta pogodili Švedsku, a jedan od Gretinih zahteva bio je da ova država smanji emisiju ugljen-dioksida u skladu sa Pariskim sporazumom, piše Jovana Nikolić za portal Klima101.rs.

Pod sloganom „Petkom za budućnost”, koji je osmislila Greta Tunberg, danas se razvija međunarodni pokret učenika koji širom sveta na demonstracijama zahtevaju da se spreči dalje globalno zagrevanje. Svojim neodlaskom u školu oni poručuju da je besmisleno učiti za budućnost koja možda neće postojati kao i ulaganje napora u obrazovanje kada vlade država ne slušaju obrazovane stručnjake. Podršku dobijaju od roditelja, javnih ličnosti, ali i mnogi naučnici im pišu pisma podrške. Pokret je stekao veliku popularnost, ali ovo nije prvi pokušaj da građani upozoravaju donosioce odluka da klimatske promene predstavljaju veliku opasnosti da im treba stati na put dok je to još uvek moguće.

Tužba protiv države

Neki od članova organizacije Earth Guardians, a pre svega tinejdžerka Šutezkat Martinez, privukli su veću pažnju medija 2015. godine tako što su se našli među tužiocima u jednom neobičnom sudskom sporu. Dvadeset jedna mlada osoba, među kojima je bilo i „čuvara Zemlje”, podnela je te godine tužbu protiv Sjedinjenih Američkih Država tvrdeći da je vlada prekršila prava mladih podstičući i dopuštajući aktivnosti koje štete njihovom pravu na život i slobodu.

Slučaj je dobio naziv „Juliana V. U.S.” po vodećem tužiocu, studentkinji Džulijani Kelsej, a buduće generacije zastupa već pominjani klimatolog Džejms Hansen. Tužba je pokrenuta za vreme mandata Baraka Obame, ali slučaj je još uvek živ i tužioci prikupljaju nove dokaze. Oni navode da je vlada SAD-a sprovodila energetske politike koje uzrokuju klimatske promene iako su znali kakve su posledice povećanja koncentracije ugljen-dioksida. Od vlade se u ovoj tužbi traži da usvoji metode za smanjene emisije gasova sa efektom staklene bašte, a politika sadašnjeg predsednika Donalda Trampa predstavlja dodatne izazove.

Mada je tužba pomalo neobična, ovo svakako nije prvi slučaj da se građani na ovaj način bore. Slične stvari se dešavaju u poslednjih dvadesetak godina, a prvi takav slučaj vodio je filipinski advokat Antonio Oposa. On je zastupao četrdeset troje tinejdžera koji su podneli tužbu protiv filipinske vlade kako bi zaštitili šumu koja okružuje njihovo selo. Do danas je bilo više od hiljadu sličnih parnica u 24 države, a najveći procenat je pokrenut u SAD.