Ove godine grčki svet je u znaku obeležavanja 2.500 godina od dve presudne bitke ne samo za antički svet nego i tok celokupne zapadne civilizacije.
Reč je o bitkama u Termopilskom klancu i kod ostrva Salamina 480. godine pre Hrista, koje su označile kraj Druge persijske invazije na Grčku, definitivno okončane godinu dana kasnije grčkom pobedom kod Plateje.
Ovog avgusta, istoričari se ne slažu da li je u pitanju 11. ili 19. dan u mesecu, navršilo se i dva i po milenijuma od herojske smrti spartanskog kralja Leonide i njegovih 300 vojnika koji su u Termopilima branili grčku odstupnicu.
Formalno bitka kod Termopila bila je grčki poraz, ali je omogućila odlučujuću pobedu kod Salamine i krunisanu godinu kasnije kod Plateje, gde je persijsku imperiju zaustavio Leonidin bliski rođak spartanski general Pausanije.
Bitke kod Termopila i Salamine odigrale su se u razmaku od nekoliko nedelja. Druga persijska invazija došla je 12 godina posle neuspelog pokušaja najvećeg vladara starog istoka persijskog cara Darija Velikog da pokori Grke.
Prva persijska invazija završila se porazom u bici na Maratonskom polju 490. pre Hrista, gde se atinski general Miltijad suočio sa dvostruko brojnijim neprijateljima, dok je deceniju kasnije 300 Spartanaca kralja Leonide protiv sebe imalo 200 hiljada vojnika Darijevog sina Kserksa Prvog.
Kserks Prvi je tri dana čekao da se sedam hiljada grčkih vojnika povuče iz Termopila. Četvrtog dana je prvi napao. Grci su se dva dana uspešno branili, ali kad je jedan lokalni Grk Efijat odao Persijancima prolaz iza grčkih linija, kralj Leonida je otpustio svu vojsku osim Spartanaca i Tepsijaca koji su ostali da brane najuži deo prolaza između planine i mora.
Antički hroničari preneli su da je vojnicima rekao da „dobro doručkuju jer će večerati u Hadu“. Svi su izginuli, a bitka je bila toliko brutalna i bespoštedna da su se, kao tvrde antički izvori, Persijanci smrtno plašili i nenaoružanih Spartanaca.
U Termopilima je, uključujući 300 Spartanaca, stadalo 2.000 Grka i deset puta više Persijanaca, zbog čega je Kserks Prvi u besu, a protivno perisijskim običajima iskasapio i razapeo Leonidino mrtvo telo.
Mesto na kom je spartanski kralj poginuo u antičko doba obeleženo je kamenom na kome su uklesani stihovi pesnika Simonida: „Putniče, kad stigneš Spartancima reci da padosmo verni njihovim zakonima.“
U 20. veku podignut je i „Leonidin spomenik“ sa njegovim odgovorom na Kserksov zahtev da Spartanci polože oružje – „Dođi i uzmi ga.“
Kralj Leonida, sin kralja Anaksandride Drugog, rodio se u Sparti 540. pre Hrista. Bio je 17. vladar iz dinastije Agijada za koju se verovalo da vodi poreklo od mitskog poluboga i junaka Herakla, Zevsovog sina sa smrtnicom Alkmenom.
Presto je nasledio od polubrata Kleomena Prvog, čijom je ćerkom Gorgom bio oženjen. Suvladar mu je bio kralj Leotikidas, jer su Spartom istovremeno imala dva kralja iz različitih dinastija. Njegova hrabrost i herojski otpor u Termopilima već 25 vekova inspiracija su za pesnike, pisce, slikare, a u moderno doba i u autore filmova, stripova i video-igara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.