Grčki Jan Palah

Žrtvom poput Palahove, u istoriju se upisao i 22-godišnji grčki student geologije, Kostas Georgakis, ne mogavši da prihvati činjenicu da njegovom zemljom, kolevkom demokratije, vlada diktator, tj. vojna hunta. Rođen u gradu Krfu 1948, život je okončao 19. septembra 1970. u tri sata ujutru na jednom trgu u Đenovi, gde je studirao.

U centru njegovog rodnog grada, kod oskudnih ostataka stare crkve Anuncijata (u kojoj se posle jedne od bitaka s Turcima oporavljao vojnik i pisac Servantes), Kostasu Georgakisu podignut je spomenik, na kome piše: „Spalio se i umro za slobodu i demokratiju Grčke“. Uklesane su i njegove reči iz poslednjeg pisma ocu: „Ne mogu drugačije da mislim i delujem nego kao slobodan čovek.“

Moleći oca da mu oprosti, napisao je takođe: „Poljubi našu zemlju za mene. Posle tri godine nasilja ja više ne mogu da trpim i patim… Naša zemlja, koja je rodno mesto slobode, uništiće tiraniju.“

Svojoj devojci Rosani ostavio je vetrovku (jer njemu više neće trebati), a jednom prijatelju napisao da će evropski narodi pre ili kasnije shvatiti da fašistički režim Jorgosa Papadopulosa nije samo uvreda dostojanstva grčkog naroda nego i pretnja Evropi.

Čovek-buktinja na praznom đenovskom trgu uzvikivao je: „Živela Grčka, Dole tirani, Dole fašistički pukovnik, Ovo činim za Grčku“. Umro je oko podneva, devet sati posle svog strašnog čina, koji nije smatrao herojskim, već neizbežnim. Sahranjen je u Đenovi, 22. septembra. Dok je sahrana trajala, tada 50-godišnja Melina Mekuri, buduća grčka ministarka kulture, predvodila je demonstracije protiv hunte.

Diktatorska vlast je četiri meseca sprečavala dopremanje posmrtnih ostataka Kostasa Georgakisa u Grčku. Preneti su u januaru 1971. i sahranjeni na groblju u Krfu.

Georgakisovo samoubistvo prethodilo je studentskim protestima u Atini novembra 1973, posvećenim „onima koji su slobodu zemlje stavili iznad svog života“. Hunta je pala u julu 1974, a u novembru iste godine održani su prvi slobodni izbori posle 1964. godine.

Kostasu je posvećeno nekoliko pesama grčkih pesnika, jedna knjiga i pet-šest dokumentarnih filmova. Mesto na kome se spalio obeleženo je mermernim stubom sa italijanskim natpisom: La Grecia si ricorderà di lui per sempre – Grčka će ga se uvek sećati.

Obasjan suncem, okružen ljupkim i veselim cvećem, spomenik u gradu Krfu, u živopisnoj trgovačkoj ulici Evangelosa Vulgarisa, ne privlači mnogo pažnje. Retko ko zastane, turistički vodiči ga i ne pominju…

Uostalom, Krf je pun spomenika, vreme lepo, more toplo, dućani bogati, a kafići rashlađeni…