Greška koju pravimo sa upotrebom klime, a koja troši tri puta više struje

Leto je, očigledno, u punom jeku i nema nameru da stane ni na trenutak, što gotovo svakodnevno osećamo na svojoj koži, posebno kada se temperature približavaju granici od 40 stepeni Celzijusa. Ovo nije velika vest, jer su meteorolozi još u maju prognozirali da bi ovogodišnji letnji period mogao biti topliji nego inače u većem delu kontinenta.

Kada se ova prognoza spoji sa opštom inflacijom i nedavnim poskupljenjem struje, mnogi će pokušati da nađu savršenu formulu za hlađenje stana sa što manje novca.

Upotreba klima uređaja se nameće kao najveći favorit s obzirom da je to praktično i brzo rešenje koje je dostupno svim stanarima. Međutim, mnogi zaziru od uključivanja uređaja i to rade periodično na samo nekoliko sati ili minuta kako bi potrošili što manje struje i tako uštedeli.

Ali ovo je upravo jedna od najvećih zabluda o korišćenju klima uređaja – mnogo je jeftinije ostaviti uređaj da radi ceo dan nego ga povremeno uključiti na nekoliko sati.

Pored toga, postoji niz malih trikova uz pomoć kojih je moguće optimizovati rad uređaja i posledično smanjiti račune za struju tokom sezone hlađenja i grejanja stana.

Pomenute savete otkrićemo u nastavku teksta, ali pre nego što uskočimo u njih, vreme je da objasnimo osnove potrošnje.

Energetska klasa uređaja

Savremeni klima uređaji koriste inverter kompresor, koji obezbeđuje da uređaj ne radi stalno punom snagom, već da količina utrošene energije varira u zavisnosti od potrebe.

Za hlađenje, na primer, ako je sobna temperatura mnogo viša od željene, inverter će raditi punom snagom dok ga ne ohladi. Klima uređaj snage 3,5 kW troši maksimalno oko 1,2 kW električne energije pri punoj snazi, dok u stanju održavanja temperature troši između 200 i 500 W električne energije.

Međutim, ovu potrošnju možemo dodatno smanjiti.

Prvi korak je odabir energetske klase uređaja. Može biti A+++, A++, A+, A i B, pri čemu je najviša ocena naravno najbolja opcija jer obezbeđuje visoku funkcionalnost uz nisku potrošnju električne energije, što može da obezbedi značajne uštede u kućnom budžetu na godišnjem nivou.

Nakon što smo definisali najbolju energetsku klasu, vreme je da obratimo pažnju na optimalan način rada.

Tokom leta klima treba podesiti između 24°C i 26°C jer razlika u temperaturi u stanu i spolja ne bi trebalo da bude veća od 7 stepeni, s tim da klima troši 3 do 5 odsto manje energije sa svakim dodatnim plusom na termostatu.

Pri tome, ako osoba ostane u domaćinstvu ceo dan, preporučuje se da se aparat uključi rano ujutru, dok su spoljne temperature nešto niže, i da ostane neprekidno uključen ceo dan.

Kao što smo ranije pomenuli, kada klima uređaj dostigne zadatu temperaturu u prostoriji, automatski će je održavati sa smanjenim efektom, što rezultira minimalnom potrošnjom električne energije.

Ako, pak, osoba ne boravi u stanu ceo dan, onda je svakako dobra ideja da se uređaj uključi sat vremena pre dolaska kući, s tim što je za to neophodno imati klima uređaj  sa ViFi modulom.

Inverter tehnologija

Svi ovi postulati važe i za zimsku sezonu, s tim da optimalna temperatura u grejnoj sezoni treba da bude između 20 °C i 22 °C.

Naime, sve veći broj korisnika bira grejanje umesto klimatizacije. S obzirom da ne koriste grejače koji se mogu naći u grejačima i TA pećima, ovo rešenje se nameće kao znatno efikasnije. Što se tiče upotrebljivosti uređaja, za 1 kV ulazne električne energije dobija se oko 3 kV toplotne energije i to na veoma niskim spoljnim temperaturama, što je svakako prednost u odnosu na druge grejne elemente.

Međutim, postoje neka ograničenja.

Jeftiniji modeli bez invertera mogu da greju samo kada je spoljna temperatura iznad 0°C. Međutim, klima uređaji koji koriste invertersku tehnologiju mogu da rade na spoljnim temperaturama do -25°C.

Pored toga, poboljšana efikasnost inverterskih uređaja ne samo da znači smanjenu potrošnju energije do 30 odsto i niže račune za struju, već su takvi modeli i ekološki prihvatljiviji.

Neke klime imaju specijalno dizajnirane letvice koje usmeravaju vazduh za bolju distribuciju temperature u prostoriji, a takođe dolazi sa inteligentnim toplotnim senzorom koji detektuje trenutnu temperaturu površine u prostoriji.

Kada se utvrdi, sistem će prvo ravnomerno rasporediti uslove u prostoriji, a zatim će se prebaciti na režim distribucije koji usmerava topao i hladan vazduh u oblasti gde su potrebni.

Senzori pokreta

Pored optimizacije rada klime, postoji još nekoliko praktičnih rešenja. Jedna od njih je upotreba ventilatora.

Možda neće hladiti prostoriju, ali protok vazduha će učiniti da se osećate prijatnije čak i kada je temperatura u prostoriji viša. Međutim, s obzirom na to da ventilator ne snižava temperaturu u prostoriji, nema smisla ostaviti ga uključenog dok niste kod kuće, jer ćete samo nepotrebno trošiti struju.

Neki napredni uređaji imaju funkciju kojom uz korištenje senzora pokreta uvek usmeravaju vazduh u suprotnom smeru od osoba u prostoriji.

Uz ove praktične savete moguće je, dakle, uveliko smanjiti energiju potrebnu za rad uređaja. Sve što je potrebno jeste obratiti više pažnje prilikom kupovine proizvoda te kasnije učiniti što više za optimizaciju njegova rada.