„Zeleno selo“, Grenevic, na starosaksonskom ili Grinič na engleskom, idilično je predgrađe Londona, po kome se meri vreme u celom svetu. Kroz centar ovog mesta prolazi „nulti meridijan“, nazvan Grinič.
Na konvenciji 1884. godine usvojen je sistem vremenskih zona po Griniču. Svakog dana u 13 časova u Kraljevskoj opservatoriji u Griniču velika kugla postavljena na žicu se spušta pokazujući tačno vreme, a ostatak sveta po njoj „navija svoje časovnike“.
Širenjem Londona Grinič je postao njegov deo, ali u njemu nemate osećaj da ste u megapolisu već u pravoj engleskoj provinciji. Zelenilo, palate, pabovi, prodavnice… Kada se, ukoliko ne ispustite dušu od pešačenja, kroz ogroman park i brdo popnete do Opservatorije, „puca“ pogled na London. U podnožju je ogroman park, Univerzitet Grinič, Temza, a preko reke, drugi, moderniji London sa ogromnim neboderima, čudnih oblika, „voki toki“, „rende“, „krastavac“… Pa ko šta voli. Meni se ne sviđaju te odvratne zgradurine, ali zato u istorijskim znamenitostima i lepotama glavnog grada Ujedinjenog Kraljevstva uživam.
Univerzitet Grinič, osnovan 1891, spada u takve građevine. Jedan od poznatijih londonskih univerziteta, smešten je u više zgrada, a najpoznatija je Stari kraljevski vojnopomorski koledž u Griniču, na obali Temze, u koji se Univerzitet uselio 1990. Nalazi se na listi svetske kulturne baštine Uneska i bio je scenografija za više filmova: „Kraljev govor“, „Jadnici“, „Kraljica“… Originalna zgrada je starija od Univerziteta i izgradio je vojvoda od Gločestera, najmlađi sin Henrija IV u 15. veku. Kroz istoriju je zgrada menjala svoju namenu, ali je ostala poznata kao omiljena kraljevska palata Henrija VIII iz verovatno najpoznatije engleske dinastije Tjudor.
Tim arheologa prošle godine je ispod Starog kraljevskog vojnopomorskog koledža otkrio prostorije koje su pripadale starom dvorcu Tjudora. Grinič je rodno mesto kralja Henrija VIII (1494) i njegovih ćerki kraljice Meri (1516) i Elizabete I (1533), verovatno najznačajnijeg engleskog monarha. Henri VIII u svetu je poznat po svojih šest žena, od kojih je dve, zbog izdaje i preljube, obezglavio. U jednoj starijoj anketi Englezi su ga proglasili za svog najvažnijeg kralja. NJegovu vladavinu su obeležili verski i rat sa Francuskom, ali važnost je stekao zbog toga što je zemlju odvojio od zajedništva sa Rimom i formirao Anglikansku crkvu. Henri je bio opterećen time da Kraljevstvu obezbedi muškog naslednika i nasledio ga je sin Edvard VI, koji je kratko vladao. Ono što Henri VIII nije uspeo, uspela je njegova mlađa ćerka Elizabeta I. Od Engleske je stvorila najveću silu koja je vladala morima i okeanima. Naravoučenije, želite sinove, radujte se ćerkama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
