Groznica Zapadnog Nila: Ovo su simptomi, a ovako možete da se zaštitite

Epidemiološkinja Slavica Maris rekla je za N1 da ovaj broj obolelih nije opasnost.

„Prethodna godina je za teritoriju Beograda bila epidemijska godina, imali smo znatno veći broj obolelih osoba. Pik je u avgustu, ovaj broj koji se navodi, naročito u Beogradu, 12 od početka godine, zaista je očekivani broj, jer u neepidemijskim godinama u Beogradu se ovo oboljenje redovno registruje, do 30 slučajeva registrujemo godišnje“, kaže ona.

Iako je od 39 obolelih više muškaraca, Maris kaže da je u Beogradu, od 12 obolelih, veći procenat žena – 58,3 odsto.

„U principu podjednako oboljevaju i muškarci i žene, samo je stvar izloženosti“, objašnjava ona.

Govoreći o osobama koje su više ugrožene, navodi da postoji teža forma bolesti – neuroinvazivna.

„Kada imamo u kliničkoj slici meningitis, ili encefalitis, ugrožene su osobe starije životne dobi i oni koji imaju neko hronično oboljenje – kardiološko, onkološko ili dijabetes ili uopšte oboljenja koja dovode do oslabljenog imuniteta“, objašnjava ona.

Prema njenim rečima, „u oko 80 odsto slučajeva kada se virus unese u organizam, osoba nema nikakve simptome bolesti“.

„U onih 20 odsto može se javiti blaži oblik ove bolesti, povišena temperatura, glavobolja, mučnina, povraćanje, ređe se javlja i otok limfnih žlezda, ili prolazna ospa po koži trupa – grudi, leđa i stomaka. Simptomi prolaze sami u roku od nekoliko dana, a jako retko se dešava da traju nekoliko nedelja, u malom procentu, 1 na 150 inficiranih može razviti težu formu ove bolesti, kada se u kliničkoj slici može javiti i ukočen vrat, konfuzija, stupor, konvulzije, miđićna slabost, čak može doći do kome i do paralize“, kaže ona.

Objašnjava da od trenutno obolelih, oko 75 odsto ima težu formu bolesti.

„Terapija je simptomatska, za spuštanje temperature, nadoknada tečnosti ako treba i potporna terapija, nekad zahteva i korišćenje respiratora“, navodi ona.

Kaže da je najbolja zaštita – sprečiti ubod komarca.

„Izbegavati boravak napolju u ono vreme kada je njihova najveća aktivnost – u zoru i u suton, izbegavati mesta gde se očekuje njihova veća brojnost – šume, pored stajaćih voda, jezera, močvara, reka… Dobro bi bilo da nosimo duge nogavice, rukave, svi delovi tela da budu pokriveni, preporuka je da to bude šira odeća, poznato je da komarci ubadaju i kroz pripijenu odeću, preporuka je da odeća bude svetlije boje, a ako ne možemo da nosimo duge rukave, da otkrivene delove tela namažemo repelentima“, savetuje ona.

Takođe, dodala je, značajno je da barem jednom nedeljno isušimo, ispraznimo sve moguće izvore gde može stajaća voda da bude.

„Posude gde hranimo ljubimce, ili zalivamo cveće, ili imamo u dvorištima, na terasama, neke kante, burad, sve su to mesta dge komarci polažu jaja i to sve utiče na brojnost u našoj okolini, to se preporučuje minimum jednom nedeljno“, kaže ona, prenosi n1info.rs.

BONUS VIDEO: