Guvernanta i kaluđer kao uzroci „propadanja ženske dece“

Prvi tekst, pod naslovom “Propadanje ženske dece” ,tiče se tada rastućeg problema napuštenih mladih devojaka koje su bez ičijeg nadzora prepuštene da „žive od svog rada”. S tim u vezi ukazuje se i na porast broja “podvodačica koje žive od tuđe mladosti”. Dalje se tvrdi da je u pitanju “zlo” koje se proširilo svuda, ali najviše u Beogradu i po drugim većim gradovima.

Konkretno se navodi primer jedne istrage koja se u tom momentu vodila u tajnosti. Istraga je vođena u jednom uglednijem ženskom internatu u kome su se nalazile jedna trudna devojka i četiri devojke koje su zaražene polno prenopsivom bolešću, tačnije sifilisom. Četiri devojke su pobegle. Takođe se navodi da nisu mogle imati više od 16 godina.

Naime, jedino što je tada bilo poznato javnosti jeste da je uprava te škole dopustila da devojke provedu leto na jednom imanju koje se nalazilo u blizini reke Tise. Nadzor nad njima imala je samo jedna guvernanta, bivša kasirka u jednoj poslastičarnici u Beogradu. Veruje se da su tada devojke postale “nove žrtve za stare mušterije”.

Reakciju na ova dešavanja imao je Narodni ženski savez Kraljevine SHS, čiji je apel “Poziv na saradnju i spasavanje ženske dece i mladeži” takođe objavljen u listu Vreme. U apelu se navodi da je “zadatak suzbijanja tog zla toliko veliki da u njegovom izvršenju treba da učestvuje svako”. Takođe je uprava saveza donela inicijativu kojom 50 hiljada žena članica Saveza poziva građane da sarađuju sa njima u rešavanju ovog pitanja.

U drugom tekstu, pod naslovom “Ne idite u manastir Sv. Romana”, navodi se da se pred Narodnom skupštinom pojavila deputacija seljaka iz sela u blizini Kruševca. Došli su da se požale patrijarhu na jednog od kaluđera u manastiru Svetog Romana. Kako tvrde, radi se o čoveku koji podseća na pravog srednjovekovnog kaluđera, kakvi se pominju u Bokačovom “Dekameronu”. Dodaju da je veliki broj žena koja bi dolazile u manastir da se poklone Bogorodici postale njegove žrtve i da je pedeset žena spremno da svedoči o njegovoj surovosti. Kako je najviši predstavnik crkve otišao u Karlovce, ovaj slučaj se završio pred poslancima.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.