Hamburg (2): Hamburg, glavni grad

Naravno da znamo da je u pitanju mala novinarska igra, Berlin ostaje Berlin, a Hamburg Hamburg, ali svejedno, pred nama se otvorila slika jednog kretanja, i jedne dramatske promene, i nije bez smisla to osmotriti.

Uzmimo odmah da je Špigel bio malo lokalno nadahnut. On je sam nesumnjivo jedan od znakova Hamburga, njegova se nova zgrada ističe sugestivnošću, nisam krio entuzijazam da je obiđem. Ali, svejedno, Špigel nije hteo da predstavi svoju ideju kao pristrasan i jeftin trik. Pozvao se, recimo, na činjenicu da je Hamburg a ne Berlin određen da sad početkom jula bude domaćin skupa G-20. Tramp će doći u zemlju svojih predaka, Putin u zemlju svoje prve špijunske službe. Doći će, dabome, i antiglobalisti, možda i svih sto hiljada njih, njihove sam plakate, bilborde i grafite „No G-20“ već video na fasadama grada. Događaj za jednu metropolu? Nema sumnje. Špigel se pozvao i na ekscentričnu pojavu Elbfilharmonije, koja postaje <I>must see<I> broj jedan današnjeg otvorenog sveta. Pozvao se i na izvestan glamurozni gradski kvart, Šansenfirtel, kao na eksplicitan dokaz metropolitanstva. Na činjenici da će ovih dana prvo u Hamburg i Vilijam i Kejt, kraljevski par, ne insistira se. Kao ni na tome da je ovo domaća luka za prvu zvezdu savremene plovidbe, kruzer Kvin Meri 2, kojega sam gledao u luci.

Meni se ova perspektiva prestonice otvorila, međutim, još dok sam se vozikao Labom na brodici Fantazija (nipošto zbog imena broda!), i gledao one silne dizalice i lađe koje primaju teret: nije tome bilo kraja. Ne samo na dokovima, svakako – Hamburg ima oko sto milijardi evra onog famoznog BDP. Triput više od Srbije. Po glavi stanovnika oko sto hiljada evra. I ne samo da prosečni Hamburžanin zarađuje dvadeset puta više od prosečnog Srbina, nego i dvaput više od prosečnog Nemca. Zato u tome par ekselans istorijskom gradu ne možeš napraviti fotografiju a da ti u kadar ne uđe neka dizalica. I zato tamo istoriji ne daju da predahne. Eto, recimo, Bizmarkov spomenik: među dvesta pedeset, koliko ih ima u Nemačkoj i svetu, hamburški je najveći. Bizmark je rođen ovde u kraju, i njegovi lancmani hteli su da ga prikažu kao najvećeg među najvećima. Oterao je odavde, uostalom, Dance, i gradu pripojio južnu dansku prestonicu Altonu, čija sudbina zvuči mi danas kao sudbina Knina. Ali, spomenik Bizmarku izgleda tone i sprema se velika rekuperacija. U nutrinu mu je neko ucrtao kukasti krst pa i to valja ukloniti. Itd.

E sad: da li je dovoljno imati Bizmarka, tvorca velike Nemačke, da bi se postalo glavnim gradom? Nekad možda da, danas to nije slučaj. Povratak metropole (tako tačno Špigel zove ovaj proces) može se izvesti, makar i samo kao hiperbola, tek ako se ima Elbfilharmonija. Hamburg je ima od ove godine, i o njoj je sledeća dopisnica.