Hamburg (3): Jedan selfi sa Elfi

Pomalo zakopčan, pomalo lenj (pomalo, zar ne, i pristojan) nisam se usuđivao nikoga pitati o čemu se radi. Bizarnu zagonetku rešio sam uveče uz pomoć televizije: ljudi su stajali da kupe karte za narednu sezonu Elbfilharmonije! Sutradan u hamburškim novinama išle su čitave storije o događaju. Neki su zauzimali mesta u redu već posle ponoći, neki su, i to smo čuli, nosili stoličice sa sobom. Na kraju, bilo je mnogo zadovoljstva, i mnogo nezadovoljstva: nisu svi uspeli. Najveći broj koncerata rasprodat je za nekoliko sati, do kraja dana otišlo je sve.

Hamburg je i grad muzike, suvišno je valjda da vam to napominjem. Eno Bramsa, eno Mendelsona, eno, na kraju krajeva, Bitlsa, koji se ovde nisu rodili kao spomenuti kompozitori, ali koji su – samorodni geniji – baš ovde, u splinu Hamburga, zasvirali, i ulicama crvenih fenjera ostavili ne samo svoje siluete, kakvim ih predstavlja njihov spomenik na Skveru Bitlsa, nego i duboki trag, koji se ne zaboravlja. Kažem: grad muzike, ali ovoga što je sad nastalo, toga nikad nije bilo. Gradska vlada, koja je podržala jednu čudesnu viziju da se na dokovima Hamburga – na jednoj magazi, zapravo – sagradi koncertna sala za filharmoniju, sad ima posla oko toga kako da odgovori željama svih. Prošao sam, dan-dva iza ove furtutme, kroz Većnicu, i video na oglasnoj tabli u auli da je problem već na dnevnom redu. Elphi fur Alle, tako je formulisana tačka dnevnog reda sednice Burgerschafta kojeg čine SPD i Zeleni. Ne tepa Elbfilharmoniji samo publika da bi prekratila muke izgovora, nego to, evo, čini i vlast – Elfi za sve! Tražiće se način kako da bude više koncerata na otvorenom! To je cilj. I još se to u dnevnom redu sednice piše na engleskom: više, stoji tamo, Open Air koncerata.

Elfimanija, međutim, dobija globalne razmere, i ja sam jedan njen akter (ili jedna njena žrtva, kako hoćete). Svi putevi iz grada vode tamo, svi idu tamo, makar za jedan selfi sa Elfi. Oni koji su uložili u čudesno zdanje – dostojan, ako ne i više od toga, odgovor Sidnejskoj operi – nema sumnje da su barem priželjkivali ovakav razvoj događaja. Knjižara u gradu, u Evropa pasažu, ima posebno odeljenje za Elfi. Tu su knjige, časopisi, notesi, neizbežne pločice sa magnetima za lepljenje na frižider. Kupio sam, dabome, nekoliko komada. Metro-stanici Baumvole sad je u zagradi pored naziva dodato i ime Elbfilharmonija. Elfi postaje hanza. Na ulazu u zdanje dobijate kartu za slobodan ulaz – na sat vremena, demokratski je dati šansu svima. Ali, ako uđete u kafe Vestin hotela, koji je deo zdanja, i uzmete šampanjac i jagode – taj standardni komplet svih koncertnih pauza – onda ste zaštićeni od rokova. Brut je nešto manje od 15 evra, i sa njim u ruci, vi se možete isključiti iz pomame, mirno sedeti u fotelji, i gledati Elbu i vedute ovoga velikog grada, apsolutno sigurni u to da ovo čudo nije za tri dana.