Hamburg (4): Prepuštanje nigerijskim ritmovima

Rođena u Hamburgu, čuvena, jedina Nemica (afričkog porekla), koja je nastupala sa grupom STOMP od 2007. do 2014. godine, jednom od najpoznatijih grupa koja se bavi izrazom kroz ples i telesne perkusije. Dakle, svetska faca, koja se školovala u Berlinu, Londonu, NJujorku, Los Anđelesu i Nigeriji. Sa radoznalošću sam pratila radionicu jedne izuzetno skromne mlade žene, velike radnice, koja sa nama deli svoju želju da spoji ritam i plesove Nigerije: pesmu koju je poznavala i pevala kao dete, nigerijski ritam koji je prevela u telesne perkusije i koreografiju; u tri glasa i sa različitim pokretima za različite grupe. Vrlo ambiciozno! Uključuje nas u stvaranje i ostvarivanje svog sna: cela grupa je emotivno uključena i ponesena njenom energijom, lepotom jednostavne pesme, koja je nešto između molitve i uspavanke, i pokretom koji proizilazi iz nje. Uzbudljivo i puno osećanja!

Ben Šic je osnivač i, pored Detlefa fon Boetihera, organizator ovog festivala, Body Rhythm Hamburg. Bubnjar po obrazovanju, studijski muzičar, izvođač u mnogim različitim projektima i sastavima, istraživao je ritmove Latinske Amerike i predavao telesne perkusije na univerzitetima u Brazilu i Argentini. Prvo izdanje ovog festivala je bilo 2015. godine i to je jedini internacionalni festival telesne muzike u Nemačkoj. NJegova radionica, koju tematski spaja sa radionicom Čarsla Rasla, „Ritmičke i melodijske mandale“, učesnike upoznaje sa argentinskim čakarera ritmom. Vodeći nas vešto kroz igru, povremeno povezujući sve učesnike u krugu, zatim deleći ih u dve ili više grupa, pa u parove, približava nam komplikovanu poliritmiju, gde dvodelna ritmička podela sreće trodelnu, i sve to začinjava plesom povezanim sa telesnim perkusijama. Zvanični sajt festivala: https://bodyrhythm.de

Drugo veče donosi festivalski šou, gde nastupaju svi predavači sa gostima, predavačima prethodnih izdanja festivala, plesačima iz Beča i fantastičnim Elbtonal perkašn (Elbtonal percussion), trojkom iz Hamburga, virtuozima na udaračkim instrumentima kao što su marimba i timpani, koji su obdareni i duhovitošću i ironijom, jer izvode jednu perkusionističku „kuvarsku“ tačku uz pomoć tanjira, escajga i varjača – i tri stola. Uz njih blista Tupak Mantija, na setu koji je kombinacija klasičnog bubnja i različitih perkusija. Santijago Vaskez iz Argentine, još jedna muzička zvezda, čija radionica „Ritam i znakovi“ (Rhythm with signs) se nastavljala na festival (naredna tri dana), svira neverovatan instrumentarij. Sam, pevajući i prateći se na kalimbi, ili uz Tupaka Mantiju, priređuje posebno muzičko uživanje. Federika Loredan, plesačica iz Italije, izvodi deo svog performansa „Sirena“: ples u haljini posebno pravljenoj da proizvodi zvuk, ples koji asocira donekle na buto, sa istančanim i odsečnim pokretima, koji sam stvara muziku. Veći deo predavača ima svoj solo, a zatim nastupaju zajedno, u razigranoj strukturiranoj improvizaciji. Imena koja nisam pomenula su i Anita Grič, perkusionistkinja i pevačica iz Beča, DŽep Melendez, perkusionista iz Španije i Ester Ditem, predavačica tehnike „Taketina“, čiji je sajt www.taketina.com.